СВЕ ВИШЕ МИГРАНAТА У ЛОЗНИЦИ – Стижу аутобусима, одлазе чамцима

У Лозницу стижу аутобусима из Београда, а онда “хватају” локалне линије до Брасине, Борине, Малог Зворника, или Љубовије. На аутобуској станици највише их буде у вечерњим сатима, некада и по стотинак, а док чекају наставак пута, спавају на оближњој ливади под ведрим небом. Дрину прелазе у чамцима, а неки узалудно покушавају да једноставно у БиХ утрче преко моста. Долазе добро обавештени о најпогоднијим местима за прелазак реке и упорни су у намери да се домогну БиХ, а онда из ње уђу у Хрватску, односно ЕУ

Слика миграната који седе, или спавају на ливади или по клупама код лозничке аутобуске станице честа је већ дуже време. Групице до пет, а повремено и до тридесетак па и више миграната појављују се на том месту где под ведрим небом спавају, једу и досађују се чекајући да наставе пут на европски запад започет на истоку пре неколико месеци, или чак година. Углавном су то млади људи који носе мањи пртљаг, јакне, ћебе, или вреће за спавање, ко их има. Нису много причљиви, али јесу прилично опуштени с обзиром на то да се налазе у страној земљи где су осим језика другачији и култура и навике.

Њих петорица седе на улазу у станичну зграду. За причу је расположен само један. Говори солидан енглески, каже научио га је док је боравио у Грчкој не прецизирајући колико је времена провео тамо. Тврди да је дошао из Пакистана, да има седамнаест година, иако оставља утисак да је, ипак, старији, и путује са неколико земљака. Не жели да се представи нити фотографише, једино “с леђа”.

 

– У Пакистану, тамо су ми остали родитељи, браћа и сестре, врло је лоша ситуација па сам кренуо да тражим боље место за живот. Овде сам стигао из центра за азил у Кањижи, односно аутобусом из Београда. Нећу да идем у Босну, три месеца сам у Србији и желим да останем овде. Немамо проблема са полицијом ни са грађанима, људи су љубазни, а има и оних који нам нуде да нешто поједемо или попијемо – говори и објашњава да мобилни телефон пуни док попије кафу у кафићу на станици.

Сити Брасина

Мигранти у Лозницу стижу аутобусима из Београда, а онда, или остану дан, два у граду,  или прелазе на локалне линије до Брасине, Борине, Малог Зворника и Љубовије. На станици кажу да их је највише у вечерњим сатима, некада их стигне и до стотинак, али и да нема правила, не буде их неколико дана па наиђе већа група. Тако их је пре неколико дана било баш много па су поједини грађани из околних зграда били узнемирени и звали су полицију. Та група од више од сто миграната у пратњи полиције испраћена је са ливаде ван града. Циљ им је да пређу Дрину па да у ЕУ уђу с бока, из БиХ, пошто су Мађарска и Хрватска спустиле рампе према Србији.

 – Када је лоше време склањају се и одмарају у сутерену станичне зграде. Мигранти, или имају потврду о намери за тражење азила, или им је отказан боравак. Први су у неком прихватном центру који су отвореног типа па могу слободно да се крећу, а други објашњавају да  су кренули да напусте земљу. Углавном у овом крају покушавају да пређу у БиХ у рејону Брасине и Борине и продуже даље. Лозница им је само успутна станица и за сада овде није било проблема између миграната и локалног становништва – каже за ЛН  добро упућена особа блиска полицији.

Мигранти  који су недавно хтели да пређу Дрину па им се преврнуо чамац имали су среће да се нико не утопи у ћудљивој реци. Предати су судији за прекршаје и отказан им је боравак у нашој земљи. Они који имају новац не питају шта кошта, остали покушавају да пређу границу на било који начин. Добро обавештен саговорник ЛН, који инсистира да му се не наводи име, тврди да је недавно група од 120 миграната дала 12 хиљада евра да пређе реку, а да је тарифа углавном сто евра по човеку.

 

Црвено светло за улазаку у Европску унију

 

– Мигранти углавном долазе из Пакистана и Авганистана, већином су то млађи људи, врло способни, разних профила, од радника до професора. У последње време има и породица са децом. Дрину углавном желе да пређу у чамцима које краду, зато имају кљешта да пресеку катанце и ланце, а почели су и да купују гумене чамце. Сада је водостај висок, не могу преко реке, па их зато грађани чешће виђају, чим вода опадне успевају да се пребаце и брже одлазе из овога краја. У преласку границе имају подршку некога са локала јер без ње нема шансе да успеју у томе. Долазе одлично упознати где иду, увек има један у групи који тачно зна где треба да пређу реку, где да скоче са ког моста, како да поступају када наиђу на полицајце, где су места на којима при малом водостају могу пешице преко реке, али их избегавају јер знају да ту има полиције, имају бројеве телефона босанских и србијанских веза, и мапе са уписаним називима “сити Брасина” и слично. Места покушаја преласка су Борина, односно железнички мост где свакодневно најмање њих десет то проба,  мада ту не могу да пређу јер са босанске стране постоје сензори и они их одмах враћају назад, Брасина, пешачки мост у Малом Зворнику који покушавају насилно да пређу, а дешава се да крену и преко гасовода закаченог за  мост. Има их доста, стално долазе, а ако не успеју враћају се поново – објашњава наш извор.

Трком преко “гране” 

У настојању да се пребаце у Босну покушавају чак и да претрче мостове вребајући ситуацију када су у неком моменту сви полицајци заузети. Недавно је њих десетак покушало да насилно претрчи мост на Шепку, али су после упозорења полиције одустали од тога и мирно се вратили назад. Уколико и успеју да  стигну до босанске обале тамошња полиција их врати тако да су такви покушаји миграната узалудни. О томе се много не говори, али наш извор тврди да мигранти умеју да буду агресивни па и да насрну на граничне полицајце. Тактика им је да, уколико наиђу на полицијску патролу, један остане да их омета док се други разбеже. Уколико не успеју да се пребаце на леву обалу реке из неколико покушаја постају нервозни, а праве и проблеме локалном становништу у овом делу Подриња, упадају у баште и воћњаке, улазе у напуштене куће да преспавају, нарочито када је лоше време.

Колико дуго ће саставни део лозничке свакодневице бити мигранти нико не може са сигурношћу рећи, углавном река људи непрекидно тече, а Србија им је на том путу и даље неизбежна станица. Наш крај навикнут је на мигранте који су и пре неколико година похрили овде и тада окупирали Бању Ковиљачу чији мештани су бурно реаговали. Сада је њихов број мањи, брже одлазе и најважније је да се тај људски транзит одвија без проблема јер и они, као и многи од нас само желе неки бољи живот и очигледно не бирају начин да га се домогну.

 

Преспавали

Мигранти углавном путују без папира. Неки покушавају у аутобусу да пређу реку. Када на граници контрола открије да немају документа изговор им је да је требало раније да изађу, али су “преспавали и уопште нису намеравали у БиХ”, већ траже Брасину или Борину. Упорни су да пређу преко границе, а тренутно је најактуелније пребацивање чамцима које, кад остваре намеру, пуштају низ воду. 

 

Лепо време празни центре

Према недавној информацији Републичког комесаријата за избеглице и миграције, више од милион миграната из Азије и Африке је 2015. прешло преко територије Србије. У овом тренутку, у 18 прихватних и центара за азил смештено је близу три хиљаде миграната, углавном пореклом из Авганистана, Пакистана, Ирана, Ирака и Сирије. На њихов број у центрима утичу временске прилике, када је лепо време многи користе право одсуства из центра, односно одлазе да траже начин да продуже путовање ка земљама западне Европе. 

 

Т.М.С

Дуг, тежак и крајње неизвестан пут