НАШИ СМО – Почасни

Тачно деценија је прошла како је Лозница за свог почасног грађанина прогласила Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације. Тако смо се уписали на листу од 11 српских градова у којима је добио звање које се, иначе, додељује за “истакнуто и трајно животно дело у области науке, привреде, уметности, образовања и васпитања, као и за резултате постигнуте у јавном животу и развоју културног стваралаштва” и то “физичким лицима која су својим делима и чињењима допринела подизању угледа града у земљи и иностранству”. Звање додељује скупштина општине или града, која, такође, има право и да га одузме, а, подсећам, да је поред Лознице, Путин почасни грађанин Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Новог Сада, Љубовије, Оџака и Свилајнца. Да, код нас је стекао ово високо звање на предлог одборничке групе српских радикала, које је Скупштина општине усвојила (децембар 2007.) и потом доделила ово највише признање, трећи пут откако постоји као варош. Пре Путина, који до сада, а, највероватније, никада и неће видети Лозницу, и Александра Вучића, актуелног председника Србије, којем је ово звање додељено пре седам дана на прослави Дана града, а и лознички је зет, за почасног грађанина 1989. године проглашен је наш знаменити суграђанина, сликар Мића Поповић, чији се стални легат слика од тог дана налази у некадашњој кући Катића, на шеталишту, док је свог првог почасног грађанина Лозница добила још 1937. године! Био је то др Александар Белић (1876-1960), чувени лингвиста и председник Српске краљевске академије наука и уметности. Рођен је у Београду, а после основне школе и Прве београдске гимназије, студије филологије започео је у Београду, а наставио на универзитетима у Москви и Одеси. Основао је 1905. часопис “Српски дијалектолошки зборник” у издању Српске краљевске академије, који је под његовом редакцијом излазио преко 50 година. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1905, а њен редовни члан годину дана касније. Председник Академије постао је 1937, наследивши на том месту Богдана Гавриловића. На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године. У новинама “Подриње”, број 6, објављеним 1937. године, на страни 3, под насловом “Почасни грађанин вароши Лознице” записано је: На предлог просветног друштва “Караџи” у Лозници Одбор општине вароши Лознице на седници својој од 14. овог месеца донео је једногласну одлуку којом је изабрао за почасног грађанина вароши Лознице господина др Александра Белића, председника Краљевске српске академије наука. Председник општине са јавним одборником и члановима управе друштва “Караџић” предаће лично господину Белићу ову одлуку. Господин Белић је први почасни грађанин вароши Лознице”. Тако Лозница, до данас, међу четири почасна грађанина има два Александра, једног Мићу и једног Владимира. Иначе, титула почасни грађанин свугде у свету сматра се високим признањем и израз је захвалности појединцу, а како је писао покојни професор лозничке гимназије Милован М. Радивојевић у “Вуковом гласнику” из 2014. године – у Србији ова титула уведена је 1877. године у Пироту када је додељена пуковнику ури Хорватовићу, заповеднику српске војске која је у Другом српско-турском рату ослободила Белу Паланку и Пирот. Професор Радивојевић је указивао да је због непрецизних и различитих критеријума, у нашој пракси било и промашаја који се данас оцењују као скандалозни, што је поткрепио примером Београда који је, својевремено (1984.), титулу почасног грађанина доделио севернокорејском диктатору Ким Ил Сунгу! Било је, нажалост, и других трагикомичних ситуација.  – Код нас су, из сумњивих дневно-политичких разлога почасни грађани најчешће постајали актуелни политичари и државници, затим и понеки уметник, научник, добротвор, врсни новинар и врхунски спортиста. Најдоследнији у додели овог признања био је град Ниш који је међу својих седам почасних грађанина има чак шест добротвора – писао је професор Радивојевић.

Многим Лозничанима ни данас није јасно каквим добром их је задужио Путин, а што се тиче Вучића, обећао је, али ће време тек показати да ли смо га частили унапред.

Слободан Пајић