ОД 1. ЈУЛА – Обуке за нове програме

ОД 1. ЈУЛА – Обуке за нове програме

Од наредне школске године биће уведени нови програми за први и пети разред основне школе и први разред гимназије. Да би могли да буду спроведени,  учитељи и наставници крећу на обуке које ће бити организоване од 1. до 13. јула

Због најављених новина у наставном програму за наредну школску годину, последње две  недеље августа наставницима који ће од 1. септембра предавати ученицима првог и  петог разреда основне школе и првом разреду гимназије биће  организоване посебне обуке. Школске управе увелико праве распореде обука за примену нових наставних програма које ће проћи наставници математике, српског језика и биологије као и професори гимназија свих предмета који ће предавати ђацима првог разреда. Обука траје два дана, а наставници ће имати и додатних осам сати он-лајн обучавања што је, према мишљењу надлежних, довољно да се упознају са новинама у наставним програмима.

Прошле године обуке су биле организоване за наставнике технике и технологије, информатике и физичког и здравственог васпитања а на ред ће доћи и наставници других предмета. Током ове године планирана је обука 25 одсто наставника у Србији, а кроз њу су током априла и маја прошли учитељи.

Да подсетимо, ученике првог и петог разреда основне школе и првог разреда гимназије од септембра очекује ново градиво, нов начин учења, нови уџбеници и мање лектире. Тиме се желело постићи да се настава и учење више не своде само на пуко памћење и набрајање  чињеница, већ ће нагласак бити на проблемској и програмској настави, на међупредметном повезивању. Комуникација, тимски рад, увођење предузетништва и целоживотно учење неке су од вештина које ће се више развијати, ученици ће сами долазити до неких података, али биће и више критични.

Програм за први разред усмерен је на дететову најближу околину да би, како буде расло, ширило видике. Тако рецимо, из предмета Свет око нас, ђаци ће учити о Новој години, Божићу, Савиндану и о другим празницима, док ће о државним празницима учити у четвртом разреду када буду учили о својој отаџбини. Изборни предмети постају секције, а уводи се час пројектне наставе на којем би учитељица са децом обрађивала поједине теме кроз више предмета, а групе ђака би радиле и одређене пројекте да би полако схватали шта је то тимски рад.

Највише је растерећен програм за пети разред, а најбољи пример за то је биологија из које је градиво подељено у пет области: порекло и разноврсност живота, јединство грађе и функције као основа живота, наслеђивање и еволуција, живот у екосистему и човек и здравље.

Будући гимназијалци ће бирати по два изборна предмета која су мултидисциплинарна и која ће учити кроз истраживачку и пројектну наставу. Ипак, главна новина је да ће природне науке добити више простора за вежбе, а инсистираће се да се оне уведу и на друштвене предмете и језике. Тако би ђаци на часовима филозофије имали дебате, а из историје би више времена проводили истражујући. Гимназијалци би, уместо садашњих 31 час, имали 33 часа недељно, колико имају и ученици средњих школа за часове вежби.

На свим нивоима наставе смањене су лектире. У првом разреду се вратило читање у наставцима да би се ђаци навикавали да читају дужа дела из више пута и да повезују прочитано. Смањен је број књижевних дела, али ће се повећати изборност.

В. М.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )