ПОЛИТИКА И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ – “Трамповање” није наше стање
Развој друштвених мрежа фејсбука, твитера, инстаграма и других видова комуникације омогућио је свакоме да своје мишљење, став, виђење ствари о било чему “окачи”, објави и учини га доступним великом броју људи истовремено.
“Обичан” човек поставља све и свашта, од тога где је био, шта је јео, до коментарисања догађаја, често политичких и друштвених дешавања. Деси се да нечије мишљење изазове лавину коментара и бурних реакција, а нарочито је то масовно када се на друштвеним мрежама огласе политичари. Многи домаћи политичари активни су на друштвеним мрежама, али би некима често било боље да нису ништа твитовали, или на неки други начин коментарисали пошто су умели поштено да се избламирају и себи учине медвеђу услугу јер се на њиховим твитер, инстаграм и фејсбук налозима могло прочитати свашта, од непримерених и вулгарних коментара, преко фотографија обнажених дама, или њихових лично, па чак до кадрова из порно филма. Тако се Душану Павловићу, посланику Покрета Доста је било, који је веома активан на твитеру, десило да је уз статус о буxету за ову годину окачио порнић. Мада је брзо открио свој гаф и уклонио снимак неко је био хитар да скриншотује фотографију па је Павловић данима био “развлачен” у неким медијима. “Прославио” се и Саша Јанковић, лидер Покрета слободних грађана, када је на твитер поставио необичан статус о боравку у Бечу на који су реаговали многи твитераши, а то је оно када је објавио “Цело поподне у хотелској соби у центру Беча згрчен од стреса и беса на себе што остајем у овоме. У тој мери бесчасних, подлих, лоших људи ни у једној људској делатности нисам срео, а радио сам у разним пре овога, упознао све”. На твитеру је активан и председник Вучић који има готово 274 хиљаде пратилаца, са мноштвом фотографија које илуструју његов председнички посао и објавама о активностима, али нико није као председник САД Доналд Трамп кога неки називају “краљем твитера” пошто се стално оглашава на овој друштвеној мрежи.
Неко има све, неко нема ништа
Лознички политичари углавном користе друштвене мреже, али има и оних којима оне уопште не би недостајале и да се сутра угасе. Милан Југовић, шеф одборничке групе СНС, активан је на фејсу и твитеру.
– Друштвене мреже користим као грађанин, објављујем фотографије и повремено статусе, али и као политичар за промоцију своје политичке опције, али и свих позитивних дешавања у граду и на нивоу државе. На фејсу сам најактивнији – каже он док његов коалициони колега Иван Горданић, шеф одборничке групе СПС, каже да има твитер, инстаграм, а најактивнији је на фејсбуку.
– На фејсу сам активан, истанграм користим понекад, а твитер слабије. Користим друштвене мреже више као грађанин у приватне сврхе, али, ако има нешто из политичког живота што је значајно, понекад то “гурам” преко фејса – каже он.
Шеф одборничке групе “Смело-ДС” Драган Пајић каже да има свој профил и прати друштвене мреже, “гледам, читам, али ништа не коментаришем”.
– Ми све упропастимо па и те друштвене мреже где има неких викача и гуслача који су непрекидно ту и то није реална слика стања. Има ту и људи који су озбиљни, али није важно шта човек прича, важно је да ли поступци прате оно што говори. Пратим друштвене мреже зато што из тога што се тамо налази закључујем одређене ствари. Оно што ми објавимо на страници ГГ “Смело” нема коментаре већ само прегледе јер је написано тако да не отвара простор за будаласање, него су изнете чињенице и не може се много полемисати. Мислим да те друштвене мреже нису кључ за неку дискусију – каже он док др Зорана Николића, шефа одборника из ГГ “Др Зоран Николић”, нема на “мрежама”.
– Немам ништа од тога, нисам ни примитивац, а ни председник Америке. Да причам своју приватност, да то чита свако, то је за мене толико бљакаво, али су се људи навукли на то. Немам ни мејл, о свему што треба можемо причати, али на тим мрежама да ме неко гледа и слуша, кога ја не уважавам то ми није баш по вољи – објашњава свој став.
Градски менаxер Дејан Сталовић нема ни фејс, ни твитер, али, како каже, када му неко на нешто занимљиво укаже преко нечијег профила “информативно” баци поглед на такву објаву, док је код његовог страначког колеге Јанка Алексића, директора КЈП “Наш дом”, друга прича.
Не прате га баш толико
– Не да пратим друштвене мреже него ми се чини да без интернета не бих могао. Пратим друштвене мреже на рачунару, лаптопу, телефону, дешавања преко интернета. У недостатку времена за читање књига, одлазак у библиотеку, користим друштвене мреже за информисање, праћење политичких и друштвених дешавања, али и слушање разних стручних предавања из области екологије, воћарства, а објављујем и информације о активностима предузећа у коме радим – каже Алексић који је један од неколико лозничких директора врло активних на друштвеним мрежама.
Очито је да међу локалним функционерима друштвене мреже нису баш пустиле корене и да им углавном служе за праћење дешавања јер свака објава и коментар потенцијални су окидач за лавину, често негативних, коментара, а онда и препуцавање које уме понекад да скрене на лични план и донесе неукусне коментаре. Очито је да су друштвене мреже моћно средство да се на брз начин стигне до много људи, изнесе мишљење, пренесе порука, као и да преко њих велики број грађана може да одреагује на нешто, али није баш све како изгледа. Према писању америчких медија, Трамп тврди да му твитер помаже да личне поруке америчкој јавности шаље директно милионима Американаца, без посредовања и реинтерпретација од стране медија. Међутим, према Галуповом истраживању америчког јавног мњења, ствари стоје сасвим другачије. “Трамп сматра твитер својим главним средством за неометане комуникације. Трамп је још много пре своје предизборне кампање у једном од својих твитова навео да медији не воле његове твитове, јер захваљујући њима може директно да комуницира са јавношћу”, наводе медији, али, према званичним подацима свега 26 одсто Американаца уопште поседује твитер налог, а од њих само шест одсто прати Трампа на његовом налогу. Тако да су објаве на друштвеним мрежама, ипак, намењене онима који их прате док за остале, а није их мало, нису оне битне, већ само оно што се пренесе “стародмодним” начином, преко ТВ екрана, радија и у новинама.
Т.М.С
