ДЕЦА И ЗДРАВЉЕ – И деца могу да имају висок притисак

Дуго се сматрало да је висок притисак (хипертензија) само болест одраслих, али показало се да од њега све чешће оболевају и деца. Према мишљењу др Мирка Мрђена, дечјег кардиолога, деци старијој од три године обавезно на систематским прегледима треба контролисати и притисак

– Врло често сам као млађи лекар долазио у сукоб са колегама који су ми замерали што на систематским прегледима сваком детету мерим крвни притисак, то је код мене било обавезно – каже др Мирко Мрђен, дечји кардиолог лозничке Опште болнице. 

Како каже, у јавности се дуго сматрало да је висок притисак само болест одраслих. Код родитеља постоје заблуде а неке од њих су и да сваки повишен притисак аутоматски значи да дете мора да пије лекове и да их пије цео живот, као што је то углавном код старијих људи, као и да не може и не сме да се бави спортом.

– Деци која су старија од три године притисак обавезно треба мерити на сваком систематском прегледу, ако је задржано на болничком лечењу из било ког разлога и ако има тегобе као што су: главобоље, вртоглавице, поремећај вида, повраћање, кризу свести, јер све то може да буде последица повишеног крвног притиска. Дешавало се да на прегледу утврдим да дете има изузетно висок притисак па га задржимо у болници и радимо испитивања, ако је у граничним вредностима сачекамо пола сата да се опусти и поново меримо – каже др Мирко Мрђен, дечји кардиолог лозничке Опште болнице.

Ризик од кардиоваскуларних обољења

Родитељима се саветује да пар недеља код куће два пута дневно мере притисак и записују вредности да би  се добио јасан увид. Апарат мора да буде поуздан а најбољи су са живиним стубом или са манжетном и пумпицом  који се могу купити у свакој апотеци и нису скупи. Што је дете мање, и манжетна треба да буде мања. Врло често се дешава да дете код куће има нормалне вредности крвног притиска јер се у ординацији уплаши лекара па то утиче и на мерење.

–  Међутим, и код деце која имају хипертензију само у лекарској ординацији морамо бити опрезни јер се показало да код 40 одсто њих касније долази до развоја повишеног крвног  притиска и њих чешће и редовније морамо да контролишемо. Постоји и тзв. маскирана хипертензија која не постоји у ординацији, али код куће или код рутинског мерења се испостави да је притисак повишен. Тако је чак код десет одсто деце и она носи велики ризик од развоја кардиоваскуларних обољења, обољења бубрега или очног дна – истиче Мрђен. 

Нормалан крвни притисак код одраслих је мањи од 130 са 85 мм живиног стуба, али нормалне вредности код деце нису веће од 120 са 80. Притисак зависи и од висине, узраста и пола детета, што је старије и вишег раста и притисак може да буде већи. Дијагноза се не поставља одмах, за њу је потребно време, али је доказано да деца родитеља са хипертензијом имају просечно већи притисак од деце из других породица. Узроци  за појаву ове болести су различити али главна подела је на тзв. есенцијалну односно примарну и на секундарну.

– За примарну хиперензију  се не може открити узрок, али је често удружена са гојазношћу, абнормалном толеранцијом глукозе у крви и са повећаним вредностима тзв. лоших липопротеина  а повезана је и са поремећајем дисања, односно прекидом дисања у току сна.  Секундарна је последица обољења која се могу доказати, где можемо да нађемо конкретан узрок као што је болест бубрега, срца или крвних судова. Углавном је присутна код млађе деце – истиче Мрђен. 

Притисак може да се регулише

Фактори ризика настанка примарне хипертензије су гојазност, прекомерни унос соли, пушење, повећане масноће у крви, коришћење алкохола што је све чешће код тинејџера, психички стрес углавном код адолесцената због школских обавеза, затим, породични проблем а некада и хипертензија белог мантила. У последње време све више случајева повећаног притиска код адолесцената долази због коришћења психоактивних супстанци кокаина, кофеина.

Мрђен истиче да су прве мере које треба предузети постепено смањење прекомерне телесне масе, редовна физичка активност, престанак пушења, решавање поремећаја дисања у току сна. Циљ терапије је да се смањи крвни притисак на нормалне вредности, али ако дете има хроничне болести бубрега или дијабетес, смањити га бар близу граничних вредности.

– Важно је да деца буду под надзором, да им се притисак редовно мери, да трагамо за нежељеним ефектима лекова и да код њих подстичемо здрав начин  живота – каже он.

Ако је уз лекове притисак регулисан, дете са хипертензијом може да се бави активним спортом. Лекови се укидају код деце са некомпликованом примарном хипертензијом где нема оштећења бубрега или срца или мрежњаче и код којих је постигнута дуготрајна нормализација крвног притиска.

– То се најчешће односи на гојазне адолесценте код којих смо достигли пожељну телесну масу и притисак, али и код њих морамо повремено да контролишемо и притисак и телесну масу. Имам у својој пракси већи број тинејџера који су имали ове проблеме а успели су да уз дијету, физичку активност, мотивисаност и  упорност регулишу крвни притисак и сада живе сасвим нормално, без икаквих лекова – каже Мрђен.

В. Мићић