ДРУЖЕЊЕ СА ЛОЗНИЧАНИМА – Божо Копривица о филму, фудбалу и рокенролу

Председник жирија за доделу НИН-ове награде за прошлогодишњи роман године, драматург и писац Божо Копривица дружио се вечерас са Лозничанима у башти кафеа „Код Малише“. Као страствени навијач Партизана у Вуков завичај је и дошао на позив овдашњих партизановаца, а осим о спорту, била је ово прилика да каже нешто о свом књижевном раду, дружењима са уметницима, глумцима, редитељима, писцима и музичарима.

Копривица је рођен у Никшићу 1950. године, а дипломирао је Светску књижевност на Филолошком факултету у Београду код професора Војислава Ђурића. До сада је написао књиге: „Волеј и слух“ (1992), „Време речи“, „Разговори са Бориславом Пекићем“ (1993), „Киш“, „Борхес“, „Марадона (1996)“, „Дриблинг 1001 ноћ“ (2006), „Само богови могу обећати“ (Љевак, Загреб, 2010; измењено и допуњено издање – Геопоетика, 2014). Приредио је Зборник о Данилу Кишу за часопис Арс (Отворени културни форум, Цетиње, 2005, 2009). Радио је као драматург по позиву у Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Битеф театру, Звездара театру, Краљевском позоришту „Зетски дом“, Црногорском народном позоришту, фестивалу „Град театар“ у Будви. Са Емиром Кустурицом снимио је играно-документарни филм „Седам дана у животу једне птице“ за француску телевизију, а играо је оца у филму Боа Видерберга „Клинац, фудбалски репрезентативац“.

Разговор са Копривицом водила је Дајана Ђедовић наводећи га да са лозничком публиком подели своја сећања на Киша, дружења са Петром Божовићем, Петром Краљем, као и на дане када је био активан фудбалер. Изнoсећи своја размишљања о бесмислу национализма, широкогрудости великих писаца, музичара и спортиста, закључио је да су филм, фудбал и рокенрол обележили двадесети век.

С.П.