МЕДИЈСКА КУЛТУРА – Таблоидизована стварност

МЕДИЈСКА КУЛТУРА – Таблоидизована стварност

Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и зато је неопходно подићи ниво медијске писмености, а у томе би значајну улогу требало да игра школа. То, међутим, не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама

Београдска ”Библиотека плус” и Новосадска новинарска школа приредили су данас у Гимназији ”Вук Караџић” предавање о медијској култури намењено директорима, професорима и стручним сарадницима средњих школа. Неприпремљена употреба интернета са собом носи велике ризике не само за младе, а информационо друштво у којем живимо тражи нова знања и вештине.

– То не би требало да буде само школски пројекат јер сви би требало да имамо свест о томе шта нам се може десити и шта другима можемо учинити на интернету и друштвеним мрежама. Медијска писменост једног друштва не може се измерити као алфабетска, постоји обрнути јаз где су млади медијски вештији, а одрасли невештији, али размевање тога што се може пронаћи на интернету сигурно је, због искуства и знања, на страни одраслих – каже Мирољуб Радојковић, професор Факултета политичких наука у Београду.

Лозничка гимназија већ десетак година кроз ваннаставне активности ради на унапређењу медијске писмености ученика, а Зоран Хамовић, председник удружења ”Библиотека плус”, каже да је у томе и једна од најбољих.

– Неколико генерација младих имало је привилегију да се обучава и раније сазна о стварима које су данас актуелне и на нивоу државе и захваљујући чему се и уводи предмет медијска писменост. Трудимо се да створимо услове да млади, и не само они, веома добро разумеју како медији делују и шта од њих могу очекивати, али и шта од себе могу да очекују. Најлакше је окривити новинаре да нису нешто добро урадили, или државу да није нешто припремила јер грађани имају алиби да својим незнањем могу да оптужују друге. Ово је прилика да се са озбиљним знањем избегне та врста алибија и да грађани буду на добром путу разумевања света у којем живе – рекао је Хамовић.

Обичан грађанин нема довољно знања и вештина и није упућен у медијску писменост па му није лако да препозна шта се крија иза одређених информација, на који се начин оне обликују и како медији приступају њиховој селекцији, сматра др Маја Вукадиновић са београдског Факултета примењених уметности. Према њеном мишљењу, професори би кроз оваква усавршавања требало да буду спремни да критички вреднују медијске садржаје.

– Традиционални узори су својим знањем, вештинама и успeхом стицали углед и захваљујући њему постајали узори младих и свих осталих. Данас су звезде супермаркет културе медијски посредовани узори који, пре свега, излажу сопствену приватност желећи да зараде новац и постану славни. Они најчешће не поседују теленат, знање и квалитет и искључиво медијском присутношћу постоје у нашим животима. Медији су прилично одговорни за то, али нису само они. Умногоме од породичног васпитања и школе зависи који ће се узори промовисати и представити важнима. Ипак, велика је одговорност на медијима који најчешће пласирају забавне информације, стварност је таблоидизована, информације су тривијализоване и не постоји довољно озбиљних садржаја – објашњава Вукадиновићева.

Професор гимназије Мирко Марковић каже да је заинтересованост ученика за медије велика зато што их обилато користе, али зато што су технички потковани сматрају и да су медијски писмени. Гимназијалци кроз ваннаставне активности стичу знања не само као корисници медија него и као креатори медијских садржаја на школском сајту.

– То што смо досада радили и што ћемо радити надаље покушај је да допринесемо да наши ученици када изађу из гимназије буду медијски писмени. Њихова заинтересованост за медије је велика, али за медијску писменост половична јер верују да су већ медијски писмени. Када се загребе испод површине, види се да има доста простора за напредовање јер су медијске поруке сложене. Млади се најчешће информишу путем интернета и тврде да лако могу да разликују лажне од правих вести, али не умеју конкретно да објасне на основу чега – каже Мирковић.

Стручно усавршавање просветних радника за примену медијске и информационе писмености у настави подстиче демократски утицај грађанског друштва на доношење одлука јер се тиме јачају они који ће у будућности одлучивати – данашња деца.

Н. Т.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )