ИНСПИРАЦИЈА ЗА ПЕСМУ О ЛОЗНИЦИ – Кад девојке коло воде

 “Јеси л’ чуо мили роде, где девојке коло воде, ено доле крај Лознице, коло воде девојчице”, стихови су једне од најлепших и најстаријих новокомпонованих песама у којима се помиње име Лознице, а на текст чувеног Драгише Недовића, мелодију је компоновао један од најзначајнијих композитора народне музике, хармоникаш Миодраг Мија Крњевац. Оно што је још интересантније за ову песму то је прича нашег суграђанина Радомира Буцка Васиљевића (86) који каже да су аутори песме инспирисани истинитим догађајем од пре седам деценија, а један од актера био је управо наш саговорник, који је у то време предводио фолклорну секцију тадашњег друштва “Караџић”.

– Те 1948. године био сам ђак и певао у хору “Караџића”, али у истом простору пробе су имали и фолклорна, драмска и хорска секција. Волео сам фолклор  и играо, а редовно сам пратио и пробе играча. Неке од тих кореографија пренео сам у школску фолклорну секцију Гимназије “Вук Караџић”, коју сам формирао са својим вршњацима. Сплетове игара Југославије показивао сам гимназијалцима и они су то солидно савладали. Међутим, далеко је то било од савршеног – искрен је Радомир Васиљевић.

У то време организована су и регионална такмичења у фолклору, па су играчи из Шапца, Ваљева и Лознице успели да дођу до финалног сусрета у Београду на Коларцу. Васиљевић се сећа да су се баш у том периоду девојке у КУД “Караџић” посвађале са момцима и да је друштво остало без фолклорне секције. Онда је он руководству објаснио да све те игре играју и у гимназијској секцији и предложио решење проблема.

– Тако је школска секција постала фолклорна секција “Караџића”, а ми смо дошли до финала у Београду. Било је то у јуну 1948. године. Пре такмичења имали смо генералну пробу на Коларцу, али су нам прелази између кореографија били прилично дуги и несигурни. Уплашили смо се, први ја, јер смо сви први пут дошли у Београд. Нисмо знали како ће то изгледати на наступу јер никако нисмо могли да се уклопимо у кораку. Рекао сам им да је грешка до мене јер сам био коловођа, а сви гледају у њега и зато ме је обузела трема. У колу до мене су били моји вршњаци, млади људи, а једино је Живка Јосић имала искуства и играла у “Караџићу”, спремала је фолклорну секцију. Предложим да коловођа буде она, што је, иначе, било необично. Међутим, све је испало одлично. Одиграли смо без грешке. Не знам како, али одмах после тога чувени хармоникаш Мија Крњевац је компоновао и лансирао у јавност песму “Ено доле крај Лознице, коло воде девојчице”.  Текст је написао Драгиша Недовић и по мом суду инспирација му је била управо наш наступ у којем је девојка била коловођа уместо мушкарца – испричао нам је наш суграђанин и открио могуће мотиве за настанак једне од најлепших старих народних песама, која управо навршава седам деценија.

С. Пајић