НА СНИМАЊУ ФИЛМА “КРАЉ ПЕТАР – У СЛАВУ СРБИЈЕ” – Соко-град у улози албанских планина

Да се само једним кораком може вратити читав век уназад, ући у сасвим другу димензију и чврсто осетити дух славних нам предака, доживели смо недавно на Соко-граду, где је филмска екипа, предвођена глумцем Лазаром Ристовским и његовим сином, редитељем Петром, снимала кадрове за филм “Краљ Петар Први – у славу Србије”. Овај део западне Србије у филму, најављеном за новембар, представљаће албанске гудуре и почетак голготе коју је превалила српска војска с краљем, повлачећи се пред непријатељем

На паркингу крај Манастира “Свети Николај Српски” затичемо запрегу, сандуке с муницијом, топове, војнички шатор за предах филмаџија, теренска возила и покретну шминкерницу у приколици камиона. У њој главни јунак будућег филма добија свој лик. Када се појавио и срдачно нас дочекао, рука је сама кренула да салутира и отпоздрави, у шињелу и под војничком капом обученом “краљу Петру, лично”, односно Лазару Ристовском. Уз добродошлицу, даје нам упутства пред полазак на место где се снимају кадрови за филм и сугерише да на сету само пратимо редитеља и његове асистенте, који ће нам омогућити да присуствујемо бележењу историје на филмку траку.

Први играни филм о краљу Петру

Крај шумског друма соколских планина, подно врха Рожња, где се међе Азбуковица и Рађевина, наилазимо на велики број статиста, жена, деце и старијих особа, који овде имају улогу збега. Питамо децу да ли им је напорно да чекају свој ред, док се поставља сцена, а то ремете наизменично киша, ветар и сунце. Сви хорски одговарају да им ништа није тешко и да уживају. Загледају животиње, коње и краве, које такође у овој сцени имају своје место. Пар десетина метара даље потпуно нова дименсзија. Процвале априлске крошње претворене у ледене гране, а кућерци, падине и пут прекривени снегом. Захваљујући сценским ефектима, коракнусмо у дане када су пре сто година наши војници, заједно са краљем Петром Првим Карађорђевићем кренули планинама Албаније.

– Играм краљевог помоћника, посилног Здравка Вуловића који игром случаја завршава у краљевој служби, у најужем кругу, који је уз краља све време, од почетка до краја филма. Он је његов Санчо Панса. Првих недељу дана, од 17. марта, снимали смо на Старој планини, на минус 20 степени и кадрови који буду у филму потпуно су аутентични. Ово је мој први сусрет са тако озбиљном продукцијом. Аудиција за ову улогу трајала је око месец дана и тада сам упознао Лазара и Петра, који траже велику професионалност. Код Петра ми се свиђа то што је детаљан  и што кадар понавља и петнаест пута док не добије оно што жели. Очекујемо да из тога изађе квалитет – прича нам глумац Иван Марковић.

Соко-град једна је од многобројних локација на којој се снимају сцене за серију и филм под радним називом “Краљ Петар Први – у славу Србије”, по мотивима романа “Чарапе за краља Петра” Милована Витезовића, у продукцији РТС-а и куће “Зилион филм”. Ту се бележи повлачење српске војске преко Албаније, али и сусрет краља са војводом Степом Степановићем. Статисти маскирани у рањене и преморене војнике стрпљиво слушају редитеља и кажу да када виде краља Петра, односно Лазара Ристовског, добијају нову снагу да свој део посла одраде најбоље што могу.

– Снимање једне сцене траје сатима, али умора нема. Сем главних глумаца овде је екипа од 130 људи и нас око 200 статиста. Није лако, али је нам је велика част – кажу неки од њих.

Седам година Ристовски се залагао да овај део славне историје забележи на филму и сада каже да прве сцене већ наговештавају његов најзначајнији професионални подухват.

– Ово је, могу мирно да кажем, улога мог живота. Дуго је требало Миловану и мени да се докопамо овог пројекта. На Старој планини су рођени први кадрови ове епопеје коју је Европа заборавила, или није довољно ценила, али ми нити смемо да је заборавимо, нити имамо избора осим да се поклонимо онима који су пали за овакву Европу, у којој опет, српски народ, који је гинуо за њу нема отворена врата ка њој. Но, то су парадокси времена и живота на које морамо да се навикнемо. Наше је да се одужимо херојима тог Великог рата и ми то радимо најбоље што можемо. Нећемо се унапред хвалити, како је то код нас обичај, али ако је мука коју улажемо у овај пројекат мерило успеха, нећемо се постидети – каже Ристовски и додаје да је ово први играни филм о краљу Петру, прича о Србији, жртви и страдању, али и величанственој победи.

Као античка трагедија

Док се смењује киша и сунце, редитељ Петар Ристовски са својим колегама поставља камеру на узвишењу с којег ће снимати промрзлу колону војника. У каналу непомично лежи један рањеник, а тек приласком на двадесетак сантиметара схватамо да је реч о лутки, од које обичном човеку застаје дах. Додају се наноси вештачког снега, Лазар обилази статисте, снима их телефоним и даје похвале. На сина је поносан и каже да после својих осамдесетак улога на филму препознаје у њему манире расног редитеља.

– Он је бескомпромисан борац и истерује квалитет без икакве дилеме. Решио је да направи филм који неће имати мане српске кинематографије. У томе му помажем без задршке и притиска. Верујем у њега. Биће то узбудљив историјски филм са живописним ликовима и њиховим судбинама – истиче наш домаћин на сету.

Филм и серија од десет епизода, које ћемо гледати крајем године на РТС-у, сачуваће многе ликове, међу којима и Момчила Гаврића, дечака из Трбушнице, најмлађег ратника Великог рата. Ристовски додаје да је повлачење српске војске и народа преко албанских планина прича равна најбољим античким трагедијама и да је ми тако морамо и третирати. Малог Момчила Гаврића игра Иван Вујић, дечак из Дубља, који према речима Ристовског по свему подсећа на Славка Штимца, кад је био мали. Поред старог краља, главни ликови у филму су и његови синови орђе и Александар, појављују се и српски генерали и војводе Степановић, Мишић, Бојовић, Путник, као и Никола Паши, Апис, Маринко и Макрена Спасојевић, која је и била инспирација за роман “Чарапе за краља”, али и “измишљени” ликови који представљају народ, попут Животе, кога тумачи Раша Вујовић.

Док напуштамо екипу, уз жеље да посао обаве што боље и лакше, сазнајемо да одавде одлазе на снимање у ваљевски крај, потом у околину Београда и Нови Сад. Сви ти градови дали су подршку овом пројекту, а како истиче Ристовски, несебичну помоћ пружила је и Војска Србије, као у стара времена када су се снимали партизански филмови. Порука овог филма је, како нам је рекао, да не смемо заборавити претке и да слобода нема цену.

Улога за председника

Поред великог броја статиста из Љубовије и крупањског краја, једну од улога у филму имаће и Иван Исаиловић, председник општине Крупањ, иначе професионални глумац. Он нам је помогао да присуствујемо снимању филма за који критика сматра да је од националног значаја, а ми с нестрпљењем чекамо премијеру.

С.Пајић