АЛЕКСАНДАР ТУРСУНОВИЋ ИЗ ЛОЗНИЦЕ  – За седам месеци опловио двадесет држава

На огромном броду пловио је од Енглеске до Португалије, прешао Атлантик и онда посећивао Карипска острва и државе Централне и Јужне Америке. Испунио сам дечачки сан да видим језеро Лох Нес, Стоунхенџ и гроб Васка да Гаме , упознао много нових људи и стекао пријатеље са свих страна света, каже Турсуновић. Он би сваком младом човеку који воли путовања, не боји се рада и добро говори енглески препоручио да покуша да се запосли на крузеру јер тај посао пружа оно што ретко који други може

Лозничанин Александар Турсуновић годинама није могао да нађе сталан посао у завичају, мада је покушавао на све стране. Пошто је од друга који годинама ради на крузерима слушао о послу на таквом броду, решио је да се и он пријави на један такав оглас и окуша срећу. Примљен је после више интервјуа и неопходне процедуре која чека сваког кандидата, а на пловидбу кренуо у лето прошле године да би се вратио после седмомесечне пловидбе препун незаборавних утисака и богатији за искуство какво ретко ко има.

На брод “Карипска принцеза” укрцао се у француској луци Авр где је стигао из Париза, у који је из Београда дошао после свог првог авионског лета. Мада је на интернету видео на какав брод иде, ипак је први сусрет импресиван, а како и не би био када је то “лађа” дугачка око 300, широка скоро 50 метара, са 19 палуба, 1.200 чланова посаде и више од три и по хиљаде путника.

– Буквално сам отишао у непознато, не зна човек како ће се снаћи, навићи на брод, пловидбу, хоће ли моћи да ради посао на прави начин, хоће ли успети. Првих месец дана је најтеже док се не снађеш, не упознаш брод да знаш како до ког места стићи. На броду је сва комуникација на енглеском и услов је да се добро говори тај језик.  Смештај је по двоје у собама, али се цимери брзо мењају, имају различито трајање уговора, тако да се много људи упозна, буквално са свих страна света јер у компанији раде 44 нације. Радио сам у продукцији, одељењу за забавне програме на броду, у театру као техничко особље које припрема сцене и технику за одржавање разних представа. То су углавном мјузикли, али наступају и гостујући певачи, пијанисти, бендови, мађионичари, свако вече су по две или три представе, а радно време је клизно у зависности од садржаја предвиђених за тај дан. Углавном је рад поподне и у вечерњим сатима. Динамично је, време брзо пролази и немаш много времена да мислиш о кући. Углавном се ноћу плови, а дању си у луци, тако да смо сваки дан у другој земљи, или граду и увек имаш да видиш гомилу нових ствари – прича Турсуновић за ЛН.

Од Европе до Кариба

Његов брод је из француског  Авра ишао до Саутхемптона у Енглеској, који је служио као матична лука,  и одатле пловио до лука у Ирској, Северној Ирској, Шкотској, повремено свраћао на Оркни острва, па Единбург и спуштао се до француског Авра па назад до  почетне луке Саутхемптона. Три и по месеца ишао је том рутом тако да је неких десет пута опловио Британију и исто толико пута прешао Ламанш. После тога је брод стигао у Лисабон, Португал, одакле је прешао Атлантик и гледао свитања на непрегледној пучини. Наредна четири и по месеца обилазио је Карибе, Централну и Јужну Америку. Од Порт Еверглејдса на Флориди у САД до Бахама, а онда је, у зависности од туре, пловио у Колумбију, Панаму, чувеним каналом до централног језера па назад без уласка у Пацифик, Костарику, па редом Карипска острва,  Сент Томас, Антигва, Барбадос, Мартиник, Арубу, Бонер, Курасао, Сент Китс, Јамајка, Тринидад и Тобаго, Кајманска острва… на турама које  трају по 14 дана.

– Био сам на местима о којима сам до тада само читао, или их гледао на телевизији. За седам месеци сам посетио двадесетак држава и 30 градова. Испунио сам сан да посетим језеро Лох Нес у Шкотској, као и невероватни праисторијски споменик Стоунхенx, гроб великог морепловца Васка да Гаме у предивном граду Лисабону где сам био и на споменику истраживачима, који се налази у луци, и са кога се види цео град. Два пута  Ливерпул и  Каверн клуб у коме су Битлси почели каријеру. Све је у знаку ”буба”, у улици Метју стрит у којој је клуб сви кафићи носе називе по неком албуму или песми Битлса и то је феноменално место. Ходао сам улицама Белфаста, посетио музеј посвећен Титанику и бродоградилиште где је тај брод саграђен, Глазгова где сам посетио клуб и стадион Селтика, Единбурга  главног града Шкотске и светску метрополу фестивала и културе али и постојбину Хари Потера, путовао енглеском и шкотском железницом и аутобусима. Лето у Енглеској је сиво, кишно и 20 степени у августу те обрадује, на Карибима је топло, спарно, док је у централној Америци много висока влага па се тешко дише док се човек не навикне. По Карипским острвима сам се навозао бицикла која постоје на броду и бесплатна су за посаду. Те вожње су добре јер много више може да се обиђе. Сва острва имају одличне плаже, бели песак, бистру, топлу воду, али није баш све како ми замишљамо, иза сјајног и за туристе “нашминканог” уског приобалног појаса, крије се углавном беда и сиромаштво готово на свим Карипским острвима – прича Лозничанин који је на Антигви пливао и ронио са ражама, пругом уског колосека обишао угашени вулкан на острву Сент Китс и бициклом истраживао плаже острва Мартиник, Барбадос и Бонер.

Радиш и путујеш по свету

Видео је толико тога, а за боље подсећање ту је гомила фотографија и снимака са свих тих места. Имао је праксу да у свакој луци проба пива локалних пивара, намерно непознате марке, и много су му лепша европска од пива са Кариба. На крају је поново прешао преко “баре”, али авионом и вратио се кући где се  и чека нову пловидбу овога пута по Балтику. Како каже, компанија за коју ради ”Принцесс цруисес” брине о запосленима и веома је задовољан.

– Ово је добар посао јер може да се заради, на броду све имаш обезбеђено, а уједно пропутујеш свет, стекнеш незаборавна искуства, одеш на места која тешко да можеш себи да приуштиш. Стално си окружен људима, стекао сам пријатеље из САД, Канаде, Бразила, Филипина, Јужноафричке Републике, Британије, са свих страна света. Младима који су завршили школовање и немају посао, добро знају енглески, а желе да уче и путују препоручио бих да се опробају на “крузерима”. У компанији ”Princess cruises”, у којој радим, могућност за напредовање је велика, цени се и награђује рад, систем је постављен тако да можеш да напредујеш само ако хоћеш. У данашње време раздвојеност од породице ублажава интернет тако да можеш увек да будеш у вези. На нови брод одлазим ускоро, бићу прво на Балтику, а онда дуж источне обале Америке и верујем да ће то бити ново лепо искуство – каже морепловац који није успео да израчуна колико је током пловидбе превалио километара, односно наутичких миља.

Турсуновић каже да још увек сабира утиске, гледа фотографије и готово да не верује где је све крочио. Сигурно је да ће нова пловидба донети нове успомене и да ће једнога дана унуцима и те како имати шта да прича.

Т.М.С