’’ЗОВ КАРАУЛЕ’’ ПРЕДСТАВЉЕН У КРУПЊУ – ’’Кошаре’’ су симбол борбе за слободу (ВИДЕО)

Имали су 18, 19 година, водиле су их тек неколико година старије старешине, али су били свесни да је њих стотину једина брана таласима терориста да преплаве Метохију, Косово и ко зна колики део централне Србије. Нису имали ни залихе муниције и хране, али су имали срце, имали су гене предака са Цера, Мачковог камена, Кајмакчалана и свест да не смеју да поклекну, иако их је нападао вишеструко бројнији непријатељ – терористи такозване ОВК, регуларна армија Албаније и специјалне снаге неких западних земаља уз бесомучну подршку НАТО авијације, могло се чути синоћ у Крупњу на представљању књиге ’’Зов карауле’’ малозворничког писца Ненада Милкића.

Ова књига други је део трилогије ’’Ми смо бранили Кошаре’’ и говори о догађајима на југословенско-албанској граници у пролеће 1999. године, у време НАТО агресије на СР Југославију. Написана је на основу сведочења учесника можда и најважније битке у нашој новијој историји јер, да је она изгубљена, агресору би био отворен пут у само срце Србије.

Представљање ’’Зова карауле’’, односно вече сећања на јунаке са ’’Кошара’’, организовали су Библиотека ’’Политика’’ и београдско Удружење ’’Отаџбина памти’’ у склопу овогодишњег обележавања стотину година од завршетка Великог рата.

– Требало нам је сто година да се сетимо оних који су се борили у Првом светском рату, зар треба да чекамо да прође наредних сто да бисмо се сетили оних који су нас бранили на ’’Кошарама’’? Да пустимо да прође неколико генерација па да их се онда сетимо? Мислим да не треба и зато све ово што радимо, ходочастимо Србијом, Црном Гором и Републиком Српском, чинимо у част тих младића, да бисмо одржали сећање на њих преносећи причу о њиховом херојству. Они су нас тада бранили и одбранили. Не воле када се о њима говори као о херојима, али не знам како се другачије може назвати када једва стотину деветнаестогодишњака стоји пред неколико хиљада непријатеља и не повлачи се. Они су својом борбом заслужили да их зовемо јунацима – поручио је Милкић додајући да су ’’Кошаре’’ симбол одбране, али да ништа мањи јунаци нису ни они момци који су на караулама ’’Морине’’ и ’’Горожуп’’ одолевали непријатељу.

У муклој тишини и са очигледно дубоком потресеношћу публика у препуној читаоници ’’Политике’’ слушала је како Предраг Димитрић чита одломке из романа.

О догађајима на југословенско-албанској граници дуго се није говорило, али је први део Милкићеве трилогије роман ’’Последња стража’’ начео зид ћутње, а ’’Зов карауле’’ га је срушио. Откако су ови романи објављени, са ’’Кошара’’ је пао вео тајне, о догађајима на граници СРЈ и Албаније у крваво пролеће 1999. године почело је да се прича и ускоро се очекује подизање споменика онима који су својим животима спречили пад Србије и Југославије.

Милкић припрема и завршни део трилогије, роман ’’Бесмртни батаљон’’, чије се објављивање очекује на јесен ове године.

Н. Т.