ИСТРАЖИВАЊЕ О ОДНОСУ МЛАДИХ И МЕДИЈА – Ил’ су лењи, ил’ су генијални
Резултати истраживања “Млади у медијском огледалу”, које је јесенас за Кровну организацију младих Србије (КОМС) спровео Стефан Јањић из Новосадске новинарске школе, представљено је крајем марта у Београду на скупу који су организовали Асоцијација медија и DW академија. Јањић је током две недеље анализирао извештавање девет медија различитих формата и уређивачких политика о три кључна проблема младих у Србији – незапослености, лошем образовном систему и разочарењу у систем вредности. Како је речено, на телевизијама са националном покривеношћу РТС, Пинк и Н1 заступљеност младих креће се испод пет процената, а чак и у оним медијима који чешће пишу о младима, попут портала Блица, извештавање се често заснива на агенцијским материјалима. Јањић каже да што је уређивачка политика ближа власти, то је извештавање о младима афирмативније па се долази скоро до тога да је једини проблем незапослене омладине то што им недостају иницијатива и идеје.
Медији, каже Јањић, о младима неретко извештавају са дистанце уз поделу на ми и ви где ми значи ауторитет, а ви декаденција, чиме се поручује да су млади само предмет њиховог извештавања, понекад и гнева, али не и њихова циљна група. Гнев, истиче Јањић, нарочито долази до изражаја када се расправља о вредностима и када се нови формати популарне културе представљају као претња српској култури. Млади су често сакривени у темама које их се непосредно тичу, или служе само за украс. Као пример наведено је извештавање о новом Закону о образовању где су приказани ученици на практичној настави, али се њихов став није могао чути. Чули су се зато ставови политичара, подједнако власти и опозиције.
Има позитивних искорака, али медији младе и даље углавном третирају као једноврсне не обазирући се на узраст, супкултуре, локалне контексте и осетљиве групе. Негативни стереотипи о младима појављују се као општа места, без образложења и аргумената, а позитивни уз преувеличавање.
Често се о младима извештава неизбалансирано између тема од државног и оних од локалног значаја, а та је равнотежа потребна јер се једнима указује на заједничке интересе и потребе младих из целе земље, а другима се истичу локалне особености од којих и зависи решавање проблема.
Медији су спремни да сложно заузму став да су млади будућност друштва и да заслужују боље образовање и прилику да достојанствено раде и живе у Србији, али им, исто тако сложно, простор уступају само ако остваре изузетан резултат, уколико изазову велико разочарање или када о њима говоре политичари.
Јањић каже да би, како би “извештавање о младима” постало “извештавање за младе”, медији морали показати више иницијативе и саосећања, али се и ставити у службу младих при проналажењу решења за њихове кључне проблеме.
Млади без довољно пажње у медијима
Младима се у медијима не посвећује довољна пажња, сматра њих 73 одсто, показује истраживање које је прошле године спровео КОМС. Скоро трећина младих каже да не зна, јер не прати, какву слику о њима медији шаљу јавности, близу 28 одсто их сматра да је та слика реална, а готово истоветан проценат младих, 20,9, односно 20,4 одсто, да је она улепшана, односно наружена. О актуелним збивањима најчешће се информишу путем веб портала, нешто више од 80 одсто њих, а близу 70 одсто и на друштвеним мрежама. На интернету је свакодневно 90 одсто младих, а највише их занимају забава, актуелна културна, забавна и спортска дешавања у граду и спорт, а политика их интересује готово три пута мање него временска прогноза.
Н. Т.
