НАШИ СМО – Речник

НАШИ СМО – Речник

Непримерен говор, неумесан речник, непристојно понашање, баналност, омаловажавање неистомишљеника, сатанизација супарника, само су неке од категорија које су постале примењиве на свим нивоима и међу различитим политичким структурама. Фразе у смислу лажних обећања, аналитичких прогноза, предизбодних шарених лажа, одавно су делови свакодневног политичког речника, али оно што се некада називало уличарским говором, данас је постала потпуно употребљива категорија вербалног обраћања међу функционерима, свеједно да ли су на састанку страначког одбора, на предизборном митингу или на редовним седницама државног парламента. И не само употребљива, већ, нажалост, све чешће и примењива. Уличарски манир на високом нивоу – назвао бих оно што скоро сваког дана можемо чути из кутије за емитовање телевизијског програма или видети на страницама штампаних медија када преносе изговорено из уста неких високих и оних нешто нижих државних чиновника.

Када је моја генерација ишла у школу, па и они много старији, није се могло ни замислити да пред учитељицом, наставником или професором неко изговори неку ружну, да не кажем безобразну реч.  Да ђак вербално насрне на просветног радника, није ни у најлуђим сновима било у могућности. Да јавно кажеш – ЗАФРКАНЦИЈА, могло се некако и прогутати, уз благо стидно црвенило на образима, али да неку радњу назовеш ЗАЈЕБАВАЊЕМ, то би било равно скандалу непредвидивих размера. У то време, па и деценијама касније, хероји су називани херојима, јунаци јунацима, поштени поштењацима. Јавно, пред камерама и милионима гледалаца употребити именицу којом се пежоративно указује на мушки полни орган, као корен за придевско објашњење нечијег карактера, постојаности, снаге и родољубиве настројености, није се могло ни у сну снити. Нисам сигуран како ће то изгледати ни када се напише на овом новинском папиру, али знам да сам саблазнуто одгледао и одслушао оног нашег бившег министра правде и државне управе и садашњег генералног секретара председника Републике Србије када пре неколико дана изговори тај придев у намери да објасни какву то нарав имају наши људи на Косову и Метохији. У том тренутку, на таквом месту и на такав начин, без имало потезања за кочницом при изговору, рећи да је неко КУРЧЕВИТ (пардон) у најмању руку је довољно да се нормалан постиди. Тај бивши министар и садашњи главни секретар председника државе одвали као из рукава ту реч и остаде на столици. И у фотељи! Као да је рекао добар дан или лаку ноћ. Плашим се да је нама и Бог рекао лаку ноћ и да је код нас одавно та ноћ тамна и никако да се раздани.

Па оног Аустријанца Курца када год неко помене ми се овлаш насмејемо. Као – смешног ли презимена. Није он бирао порекло, нити зна Аустријанац како његово презиме звучи међу српским живљем, али некако се и на то привикосмо. Барем се не штрецамо када водитељ преноси где је дошао или шта је учинио тог дана тај весели Курц. Међутим, штрецнух се када чух Селаковића како у Курцово презиме обоји народ косовско-метохијски и то онако дрчно, да не кажем курчевито. Ако пратите вести на ТВ, препоручујем да узмете нотес и оловку и прибележити понеку одвалу која вам се учини занимљивом, да не кажем ненормална. Плашим се да ће нотес брзо бити тесан а оловка празна, али нека остане нешто записано за нова покољења, можда им затреба за писање новог српског речника. Будимо поштени и признајмо – да ли се осећамо пријатно када због таквог говора или таквих баналних речи схватимо да смо на прилично ниским гранама. Сумњам. Не иде да председник државе на конференцији за новинаре дозволи себи да му се отргне квалификација попут – магарци, за људе које помиње у свом говору, без обзира на то ко су они. Зар је нормално да онај његов имењак у Народној скупштини неколико пута назива идиотом и кретеном колегу који седи у истој сали где и он. Проговара ли то прошлост из њих, манир стечен спонтано а изречен рефлексно. Лудило је тотално а народ, пре бих рекао, више уморан него курчевит. Ма, дај бре, коме то приличи.

Слободан Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )