ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕТАК – Васкрсавање живота

Данас је Велики петак, дан када је на Голготи разапет и умро Исус Христос. Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнији у недељи страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост васкрсења

У црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова јевађеља о догађајима у дане страдања.

Према предању записаном у јеванђељима, Исус Назарећанин, цар јудејски, умро је на крсту у “шести час дана” и завесе јерусалимског храма прецепиле су се на пола, сунце се помрачило и сва звона су попуцала.

Зато у православним храмовима на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.

“Дођох на свет да сведочим истину. Сваки који је од истине слуша мој глас”, записано је у Јеванђељу по Јовану у коме Исус пред Пилатом објашњава своју мисију и свесну жртву за спасење људског рода.

Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.

Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

Велики петак је за све хришћане дан строгог поста, а они који поштују правила, у знак жалости, припремају храну на води или чак уопште не једу и не пију до заласка сунца.

У Србији је обичај да се на Велики петак зауставе сви послови и у кући и у пољу, само се боје јаја  и то у црвену боју која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве.

Велики петак је за хришћане израз поштовања према жртви Христовој и вере да свако страдање претходи васкрсењу као и да – без страдања и смрти нема васкрсења.

Зато је Васкрс највећи хришћански празник јер означава Христову победу над смрћу.

За Васкрс су везани лепи обичаји у  целом хришћанском свету, а најзначајнији је даривање јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота и зато значи радост и за оне који га дају и оне који га примају.

Обичај

Почетак обичаја бојења јаја за Васкрс потиче из раних хришћанских времена када је Света Марија Магдалина, следбеница Исуса Христа, дошла у Рим. Изашавши пред цара Иберија, поклонила му је црвено обојено јаје и поздравила га је речима: “Христос васкрсе!”

Од тада и заувек у дане Христовог васкрсења одговор је: “Ваистину васкрсе!”

Та порука се исписује и на куваним јајима.

Чуваркућа

Пре кувања јаја, домаћица се помоли Богу и у воду сипа и мало освештане водице. Прво обојено јаје, обавезно у црвено, зове се чуваркућа или чувар. Верује се да оно чува здравље и срећу укућана и зато се држи покрај славске иконе све до следећег Васкрса.

Л. Н.