НАШИ СМО – Немоћ
„Некако с прољећа, сјети мене неправда, на побједе и поразе и све лажне обзире“ – стихови су незаборавне песме која говори о љубави. И док се тамни кишни облаци повлаче са неба, некако с пролећа, као да се историја понавља, немири на Косову и Метохији у пролеће 1981, 2014, и ево, 2018.
Шта рећи што већ није речено о Србији из три дела која је по Уставу Републике Србије поново цела иако је у реалности један њен део једнострано отцепљен? О најновијем, нечијем лошем сценарију ових дана говоре многобројни војни и политички коментатори, остареле дипломате, политичари на власти. Опозицију смо чули само у Скупштини, у емисијама телевизија са националном фреквенцијом није их било иако је требало и због права грађана да чују све, али и због чињенице да су неки од њих били на власти када се, такође, “решавао косовски проблем”… Годинама нам политичари продају шарене лаже о Косову и Метохији, при томе не мислим само на ове садашње већ и на оне бивше, и оне пре бивших и… тако редом. Ови данашњи су само много више дали другој страни уверавајући нас у супротно. Но, истина је давно изашла на видело, а најновији догађаји у Косовској Митровици само су још једна карика непријатног суочавања у низу. Представници власти тврде да је упад до зуба наоружаних представника косовске полиције РОС, ударање представника званичних српских и косовских институција, срамно спровођење директора Канцеларије за КиМ, као највећег криминалца, са лисицама на рукама улицама Приштине, урађено да се застраше косовски Срби. Па зар они већ нису довољно застрашени а посебно убиством Оливера Ивановића пре више од два месеца док истрага још увек тапка у месту?
Опростите ми, насмејала сам се али, у исто време и „смрзла“ када је у анкети на једној телевизији жена из Митровице на питање Да ли сте се уплашили? мирно рекла: „Па јесмо мало, али навикли смо на то“. На свашта су они навикли, а највише на то да се најмање питају. Други уместо њих одлучују да ли ће или не учествовати на косовским изборима, (некада се то сматрало издајом), па да ли ће ући у власт (некада се то сматрало издајом), за кога ће гласати (издаја је ако се гласа другачије). Када се говори о Косову и Метохији увек је у првом плану висока политика, а у ретким текстовима можемо прочитати приче о животним проблемима који муче тамошњи народ – високом степену незапослености и сиромаштву, високој стопи криминалитета и корупције и то у целој покрајини. Они којима је прекипело, одлазе. И све их је мање тамо.
После најаве председника да ће Српска листа самостално одлучивати о томе да ли ће изаћи из Владе Косова (државе коју не признају), или не, брзо је стигао одговор, одмах по састанку са њим – одлучили су да се повуку (осим ако се не предомисле из оправданих разлога). Представници Српске листе најавили су и да ће 20. априла, када се навршава пет година од потписивања Бриселског споразума, у складу са овлашћењима из споразума, формирати Заједницу српских општина (осим ако се не предомисле из оправданих разлога). Из Приштине прете хапшењем (пробали па им се допало). Замислите радост полицајца који претуче министра, некажњено, наравно. Или посланика са све имунитетом.
Шта се још догодило у том дану? У Београд је хитно допутовала и шефица европске дипломатије Федерика Могерини а после састанка са председиком Вучићем издато је штуро саопштење у којем се наводи да су се двоје саговорника „сагласили да пронађу нове начине како би наставили са радом и решавањем проблема између Београда и Приштине мирним путем.“ Није прецизирано који су то нови начини. „Констатовано је да је у националном и државном интересу Србије да очува стабилност, мир и напредак на путу ка ЕУ“.
И то је то. Тресла се гора… Људи понижени до бола, претучени до костију.
Србија још једном у низу показала немоћ над „својом територијом“.
Наравоученије – не зачикавај и не прети празном пушком, ако нећеш да добијеш по носу.
Верица Мићић
