МУКЕ МЕШТАНА ЛИПНИЧКОГ ШОРА И РУЊАНА ЗБОГ ПУТА – Преко рупа до асфалта

Иако живе четири километра од Лознице, део мештана Липничког Шора и Руњана свакодневно се бори да преко огромних рупа-кратера пуних воде стигну до посла или одведу децу у школу. Обећано им је да ће пут бити саниран, али од тога још увек нема ништа. Надлежни кажу да ће проблем бити решен до краја ове или почетком наредне седмице

Мештанима који живе на делу пута на који се скреће са Шабачког пута за манастир Огњене Марије и који се спаја са Руњанима није нимало лако да ујутро стигну до посла. На путу их чекају огромне рупе пуне воде преко којих се пешке не може ићи, ауто и некако прође, али како каже мештанин Мирољуб Степанић, страдају споне и кугле а то кошта. Деце, на срећу, има много и родитељи морају да их возе у школу.

– На овом путу је само делимично решен проблем. Лане је асфалтирано 400 метара од Шабачког пута и то припада Липничком Шору и 700 метара од Сарића на Руњанском путу које припада Руњанима, остало је неасфалтирано око пет километара између. Асфалтирање тих делова пута било је о трошку локалне самоуправе, мештани нису дали новац. Жалили смо се тада код надлежних у ЈП „Град“ тражили да се пут наспе, да се асфалтира, одговорили су нам да нема пара. Тражили смо да прође грејдер, да поравна пут, али  не може ни то мада су нам били обећали, додуше сад и нема шта да се разгрне и поравна – каже Степанић.

Мештани истичу да су практично сви  упућени на овај део пута, а многи од њих имају и њиве до којих морају да дођу. Мисле да је највећи проблем тај што један део пута припада Липничком Шору, а други Руњанима.

– Спремни смо да се организујемо и  да учествујемо у финансирању пута, јер овако више не можемо да живимо. Асфалтирано је тамо где има највише кућа а где је мање насељено, није, што је апсурдно  јер и та деоница се користи – истиче Степанић.

Према речима Милана Веселиновића, члана Градског већа задуженог за месне заједнице, до краја седмице или почеком наредне почиње редовно одржавање категорисаних путева за које је надлежно ЈП „Лозница развој“, усвојени су планови и програми месних заједница и како каже, сигуран је да ће овај проблем брзо бити решен.

– И раније сам са мештанима имао договор да се асфалтирање пута уради по принципу 50:50, дакле, пола новца би дали мештани а другу половину локална самоуправа. Међутим, они су се посвађали, повукли своје паре а ми смо ипак урадили тих 400 метара од Шабачког пута. Имамо још 400 метара које ћемо сигурно радити, јер су мештани обећали да ће сакупити пола новца, практично, урадићемо још 200 метара у Липничком Шору и 200 метара у Руњанима да бисмо покрили насељени део, кроз поља нећемо асфалтирати. Али, док то не урадимо, крећемо са  редовним одржавањем путева – каже Веселиновић. 

Он истиче да није таква ситуација само у Руњанима, слично је и у Сипуљи, Помијачи, али да људи гледају да реше свој проблем, што је и нормално.

Што се тиче атарских путева за чије одржавање су надлежне месне заједнице, новац су за те намене већ добиле и могу да почну са радовима. 

В. Мићић