У ЛОЗНИЦИ УПРКОС ПОДРШЦИ РАЂАЊУ – Прошле године мање и беба и бракова

За последњих пет година, лани је на територији Града Лознице било најмање новорођенчади, али и оних који су стали пред матичара. Локална самоуправа годинама из градске касе издваја новац за подршку рађању, а у последњих десет само је незапосленим породиљама исплаћено 93,6 милиона динара. Лозница је пример у Србији како се на одговоран и конкретан начин треба односити према овом проблему са низом мера финансијске подршке, оцењује помоћник градоначелника Љубинко Ђокић

На територији Града Лознице прошле године рођено је 622 бебе чији родитељи овде имају пребивалиште и склопљена 424 брака, што је најмање од 2013. Подаци матичне службе Лознице показују да је лани рођено 55 беба мање него 2016, која са 677 новорођених држи рекорд у последњих пет година, а седам парова мање рекло је судбоносно “да”. Од 2013. до прошле године највише венчања било је 2014. када су пред матичара стала 563 пара, а онда следи 2015. са 470 венчања.

Лозница  већ неколико година из градске касе велики новац издваја за подршку породицама, наталитету и склапању бракова, те мере из године у годину проширује и, према речима помоћника градоначелника Љубинка Ђокића,  лидер је западне Србије по количини новца који издваја за подстицај рађања.

– Држава Србија се скоро две деценије бори са негативним природним прираштајем и недавно је и председник државе рекао да је наш главни приоритет подстицај рађања. За одлуку о рађању деце нису важни само економски фактори, за негативан природни прираштај у држави нико није крив, он је продукт цивилизацијског напретка, и нема за то брзих решења. Лозница је пример у Србији како се на одговоран начин треба односити према овом проблему, на конкретан начин, са низом мера финансијске подршке. Негативан природни прираштај је проблем у свим развијеним земљама и важно је да се створи позитивна популациона клима, да не буде да младе неко тера да буду “машине за рађање”. Чак ни у нордијским земљама где је финансијка подршка рађању, као што је било у Шведској, била велика, мере популационе политике нису дале резултате. У Русији, где је стопа рађања била веома ниска одлучено је да мајке добијају по десет хиљада долара за свако рођено дете, ефекат јесте постигнут, али то тешко било која држава може издржити на дуже стазе – каже он за ЛН.

Милиони за наталитет

Тешко је зауставити исељавање становништва из сеоских средина у мање градове, а из њих у велике што за последицу има полупразну Србију, а пренасељене градове попут Београда, Новог Сада, Ниша или Крагујевца, оцењује Ђокић. Подсећа да је са циљем да млади остану на селу, или да му се врате, Лозница донела одлуку о подршци младим брачним паровима за куповину сеоске куће са окућницом, посебно уколико се ради о занимањима здравствене, пољопривредне, просветне и ветеринарске струке. Лозница је пре више година кренула са конкретним потезима како би поправила наталитет у овом крају. За први склопљен брак из буџета издваја једнократну новчану накнаду у висини једне просечне нето зараде исплаћене на подручју града за месец у коме је пар ушао у брачну луку, а у периоду 2014-2017. је, према подацима градске управе, исплаћено око 8,1 милион динара за ту намену. Свака незапослена породиља до навршене прве године детета добија месечно 20.000 динара, ако се она и супруг на евиденцији НСЗ налазе бар годину дана пре добијања принове. У последњих десет година незапосленим породиљама исплаћено је 93,6 милиона динара. Град брачним паровима за прво рођено дете даје једнократну помоћ 15.000 динара, друго, треће и четврто 20.000, близанце 40.000, а тројке 50.000 динара. Већ неколико година треће дете се финансира до пунолетства и то тако што је на месечном нивоу од рођења до напуњене три године накнада 3.000 динара, од три године до поласка у школу 5.000, током осмогодишњег школовања 8.000, а средње школе 10.000 динара до пунолетства. Од 2014. до 2017. године родитељима трећег детета исплаћено је 9,6 милиона динара. Према последњој одлуци, да би остварили право на овакву подршку, оба родитеља детета, независно да ли су или нису венчани, морају имати пријављено пребивалиште 24 месеца, да су корисници права на дечји додатак, или га стичу рођењем трећег детета, и да дете  има пријављено пребивалиште на територији Града Лознице. Подршка траје до пунолетства уколико је треће дете на редовном школовању. Иначе, у 2015. је било 85 породица које су добиле треће дете, претпрошле 112, а прошле су одобрена 72 захтева за треће дете. За овакве мере крајем прошле године Лозница је добила признање Златна колевка за 2017, највеће које додељује Покрет за децу Три плус – има да нас има, а Владица Гавриловић, председник УО Покрета, образложио је да Лозница то заслужила јер мајке за треће дете у овом граду од његовог рођења па до 18. године укупно добију помоћ од скоро 1,5 милиона динара.

”Љубав, беба – ал’ немам за леба!”

Проблем “беле куге” помиње се доста дуго, према неким оценама Србија има негативан наталитет већ четврт века, а сваке године просечно  изгубимо један градић од око 35 хиљада становника. Према писању неких медија, због такве ситуације Србија ће 2041. имати око 6,5 милиона становника, а претпрошле године рођено је најмање беба од 1900, односно у последњих 116 година. Како се наводи,  током балканских и оба светска рата, као и у периоду бомбардовања Србије 1999, рађано је више деце него данас, показују подаци Републичког завода за статистику. Држава у последње време покушава да заустави негативан тренд па је недавно објавила конкурс за  слоган  кампање за промоцију мера популационе политике са циљем подстицања рађања. Међутим, предлози типа “Љубав и беба – прво што нам треба”, “Рађај, не одгађај!”, “Доста речи, нек закмечи” изазвали су много негативних коментара и бурних реакција.

У одлучивању да се ствара породица, а нарочито са више деце, велику улогу игра финансијски моменат. Млади који немају сталан, ни сигуран посао као ни решено стамбено питање све мање се одлучују и на брак, а камоли на потомство. Зато стање можда боље осликава слоган са друштвених мрежа, ”Љубав, беба – ал’ немам за леба!“. Очигледно да уз лошу економску ситуацију  слогани не могу подстаћи повећање наталитета, већ да је важно како и колико сама држава у пракси помаже трудницама и мајкама, какву атмосферу нуди за нове нараштаје јер од лепих жеља се не живи. Чињеница је да је у односу на нека прохујала времена знатно промењено место и улога жене у савременом друштву, можда данашње генерације траже већи “луксуз” за своју децу, али је сигурно да само осећај економске и сваке друге стабилности, на дуге стазе, може бити предуслов да млади остају у земљи, овде раде и стварају породице. Не тако давно, када би нашли посао, људи су знали по десет година унапред ког датума у месецу је плата и могућност губитка радног места није им била ни на крај памети. Данас већина није сигурна не само хоће ли наредног месеца примити плату, него хоће ли имати уопште посао. У таквој атмосфери, без обзира на љубав и жеље, подршку државе, односно локалне самоуправе, одлука и о једном детету је храбра, а о бројнијем потомству  много више од тога.

Што се тиче Лознице, чињеница је да кроз финансијску подршку град чини много, али ће, вероватно, све то имати много више ефекта уколико дође неки озбиљан инвеститор који ће донети значајнији број радних места, редовну и пристојну плату, а онда ће се породице лакше одлучивати на потомство, па и бројније. Да избегнемо судбину “сви Срби под једну шљиву”. Далеко било.

Умирање

Према подацима Матичне службе, 2017. године преминуло је 986 особа на територији града и са местом пребивалишта на територији Лознице. То је 42 више него годину пре. За последњих пет година, од 2013. када су преминуле 993 особе, највише умрлих 1.058 било је 2015, док је у књигу умрлих 982 уписано 2014. године.

 Посао па беба

– Обоје имамо високо образовање, супруг је машински инжењер, а ја сам завршила Педагошки факултет, али не можемо да нађемо посао у струци, него налазимо повремене послове. Имамо по 30 година и сигурно да желимо децу, али уз трошкове за закуп стана, а пре свега сталне несигурности редовности прихода за сада нисмо спремни на тај корак. Подстицајне мере су добре, али само као подршка у старту, међутим уколико желимо да пружимо детету оно основно онда се, без бар једне солидне и сталне зараде, још увек не можемо упустити у ту причу. Имам пријатеље са једним дететом и видим како морају да се сналазе и да би без финансијске подршке њихових родитеља, иначе, пензионера били у великом проблему. Надам се да ће се ситуација поправити јер обоје желимо да будемо родитељи – каже једна Лозничанка.

Т.М.С