БРАНКА ЖИВАНОВИЋ, ЛОЗНИЧКА ПРЕДУЗЕТНИЦА – Жене морају бити смелије

Лозничку предузетницу Бранку Живановић љубав је довела у Јадар, а она је води и у послу којим се бави јер као циљ никада није постављала новац, већ квалитет производа и ту је кључ њене среће. Поручује да женско предузетништво треба подржати, али и да жене треба смелије да крену у пословне подухвате

Диплома прехрамбеног технолога није много значила Бранки Живановић у време када је њено име било само још једно на списку незапослених. У струци никада није радила, али је била пословођа у гвожђари која се налазила у локалу у којем је сада њена посластичарница. Сећајући се тих дана, каже да су деведесете биле претерано бурне и да није било избора, морало се борити за своју породицу. У Лозницу је дошла 1992, супруг Раденко напустио је посао у банци, упловио у предузетничке воде баш у тренутку када је за људе са ових простора један свет нестајао, а отварао се нови, у том тренутку сасвим хаотичан.

– Кренули смо у приватни посао као грлом у јагоде. Нисам могла да се запослим у струци, осећала сам се као странац, нисам одавде, немам школске другове овде, никога свог. Родом сам из Бруса, копаонички крај, и љубав ме је довела у Лозницу. Тако је дошао и час када сам помислила да сама треба да узмем свој посао у руке. Била сам на бироу, узела средства за самозапошљавање и 2011. отворила агенцију за израду документације и увођење ХАЦЦП (анализа ризика и критичних контролних тачака) за здравствену исправност хране и почела производњу сладоледа за угоститељске радње – каже Живановићева.

Агенција је добро радила, а и данас Бранка технолошки покрива једну озбиљну производњу прехрамбених артикала у Лозници. Каже да је радила ХАЦЦП из различитих области и да је документација коју то захтева обимна и веома тешка за рад, али да је била уверена да ће се само тиме бавити. Међутим, три године касније отворила је и посластичарницу “Бецца”.

– Сладолед сам волела и као мала, а после 50 година остварила ми се жеља да имам сопствену сладолеџиницу. Имамо га преко целе године, иако људи углавном мисле да он служи само за освежење током лета, заправо је посластица која се може увек јести. Почела сам од стандардних укуса, ваниле, чоколаде, јагоде, али сам склона екпериментисању па сам правила и сладоледе од бундеве и цимета, зелене јабуке… Фантастични су, али је наше тржиште специфично, не могу нови укуси лако да се пробију, а, ипак, једва чекам пролеће да почнем да радим нове. Пласман је битан, наравно, али нисам незајажљива и једноставно уживам у овоме што радим – каже Бранка која је од оснивања чланица лозничког Удружења пословних жена “Креативна визија” и лане је била кандидаткиња за годишњу награду “Цвет успеха за жену змаја” Удружења пословних жена Србије. Награду није добила, али је и саму кандидатуру доживела као велико признање јер на подручју Лознице има доста изузетно способних и успешних пословних жена.

Када је почињала, а то је савет који би дала свим почетницима у послу, није у први план ставила зараду, већ квалитет производа. Тако је и данас. Жеља јој је била и да све потребне састојке набавља у околини па тако воће купује од овдашњих узгајивача, а млеко од провереног пољопривредног газдинства. Направила је производ који се доказао на тржишту, а квалитетом је допринео и да посластичарница добро ради, иако се не налази у центру града.

– Циљ ми је био да понудим висококвалитетан крем млечни сладолед јер тога нема на тржишту. Људи улазе у посао постављајући превисоке материјалне циљеве и онда, у природи је то човековој, увек теже вишем и буду несрећни. Ја се трудим да то чему тежим буде квалитет и нови производ, а све друго је пратеће и доћи ће само по себи.

За жене у пословном свету не да има места него би морале много више да се ангажују, покажу своју креативност и способност, сматра Живановићева. Препрека је то што немају још увек довољно смелости да крену у пословне подухвате.

– Жене имају снаге за то, само треба да верују у свој циљ. То не сме бити новац, већ управо квалитетан производ и морају да раде с љубављу јер без тога нема ни резултата. Никада у послу нисам наишла на проблем зато што сам жена, али нисам ни особа која ће се разочарати ако наиђе на непријатност. Имала сам и среће што људи са којима сарађујем имају слуха за ово што радим, а то ми даје ветар у леђа. Женско предузетништво би, свакако, требало подржати – сматра Живановићева.

Она објашњава да је почетак пословања изузетно тежак, много је трошкова, потребно је набавити машине, сировине, подмирити и обавезе према држави, а не може се бити сигуран у успешан пласман производа. Стога би, објашњава Бранка, почетнике у пословању требало растеретити од обавеза.

– Не морају то да буду фабрике, нека буду породичне, мале занатске фирме. Ми смо сви повезани, ја ћу купити од вас, ви од неког другог, он од трећег и тако укруг, а породице ће бити егзистенцијално збринуте. Када имате збринуте породице, онда имате срећу у граду.

Беца и деца

Необичан назив посластичарнице са два ц настао је као последица тога што Бранку воле не само њена деца, Богдан и Ђина, апсолвенти информатике и архитектуре, већ и сва друга па је онда њен надимак Беца спојен са деца. То међутим код неких гостију доводи до забуне па локал зову и “Бека”, “Веца” и “Веса”.

Н. Трифуновић