У “ДЕКОТРИ ПАУЕР” ИСЕЧЕНА И ПОСЛЕДЊА МАШИНА – Радници сада чувају само зидине
Ових дана исечен је турбоагрегат за који радници кажу да је био једино вредно што је остало у некадашњој “Вискози”. Стечај је најбоља, најреалнија и најпоштенија могућност за све нас јер бисмо онда могли да се обратимо Фонду солидарности, каже Милоје Николић, председник синдиката АСНС. Запослени нису примили плату шест година, а директор Слободан Павловић каже да се обавезе према радницима уредно евидентирају у пословним књигама и свакога месеца свима обрачунава зарада, у просеку око 35 хиљада динара нето
У руини од некадашње “Вискозине” Енергетике, која је у власништву “Декотре пауер”, преостали радници имали су обавезу да обезбеђују управну зграду и турбоагрегат који је био највредније што је остало. Све до ових дана када је продат и исечен.
На капији два радно место је последњих 13 радника, сви распоређени као портири у две смене, по 12 сати. Из неусловне портирнице од десетак квадрата, без струје и воде, вири чунак и вијори се дим. Испред су пањеви које секу и ложе чекајући дан када ће бити решена њихова судбина. Кажу да плату нису примили шест година.
– Исечен је турбоагрегат тежак око 106 тона, од чега је око пет тона бакра, а остало је гвожђе тако да овде нема више ни шрафа, отишла је и дефинитивно последња ствар која је имала неку вредност у некадашњој “Вискози”. Од агрегата продатог за нешто више од милион динара нико се није овајдио, радници нису добили ни динара, све је углавном отишло на судске трошкове. Нема више шта да продају да намире плате и стварно нема уопште разлога да било ко више борави у овим рушевинама. Иначе, агрегат чак није ни био у власништву нашег предузећа, углавном нема га више – каже Милоје Николић, председник синдиката АСНС, и додаје да је турбоагрегат купила и исекла фирма ван Лознице.
Нажалост, каже, ништа се није променило од последњег разговора, плата нема, нико ништа не предузима, а како тврди, директор се понаша као да је све најнормалније, контролише ко је на послу и пише књигу задужења.
– Јесте нам обезбедио огрев и секиру да цепамо дрва. Фирма кроз папире све обавезе испуњава, добијамо уредно потписане платне листе, али пара нема и они не поричу дуговања за плате и уредно књиже дуг. Због ове ситуације било је случајева да болесни радници дају отказ да би на бироу остварили право на социјално. Стечај је најбоља, најреалнија и најпоштенија варијанта за све нас, јер бисмо онда могли да се обратимо Фонду солидарности, ту добијамо сви исто, а свако појединачно може да тражи преко суда што му фирма дугује. Кад фирма оде у стечај преко тог фонда, радници добију девет просечних плата, а тако су урадили радници “Зајаче”- каже он.
Директор Слободан Павловић, који тврди да такође не прима плату, каже да од продаје турбоагрегата за раднике нема вајде јер “није ни био наше власништво”.
– Извршитељи су га продали, њих су ангажовала два радника због потраживања од 700 хиљада динара неких такса, а продат је на лицитацији за нешто мало преко милион динара и то је отишло на судске трошкове. Турбоагрегат је вредео више, добијано је за њега четири милиона динара, али нестрпљиви радници нису чекали продају по реалним ценама. Он није био наше власништво, него другог правног лица, ми смо га само чували и не знам детаље око тога. Шта сад чувају радници? Чувају управну зграду у којој је део документације. Све обавезе према радницима уредно се евидентирају у пословним књигама, све редовно књижимо, по закону се свакога месеца свима обрачунава зарада, у просеку око 35 хиљада динара нето. Стање је непромењено, чекамо да држава дефинише да ли ће бити гасног тока кроз Србију и рентабилности да се направи гасна електрана. Томе се надамо – каже Павловић коме “није познато постоји ли могућност стечаја”.
Према његовим речима постоје четири смене радника, а само једној све смета док су остали свесни да нема прихода у фирми, а без тога нема ни плата. Он њих се “само тражи да поштују радну обавезу, долазе на посао јер је обавеза портира да чува објекте, али се дешава да у смену не дођу сви”. Струје нема зато што су радници којима се дуговало тужили предузеће и у поступку извршења пописани су и продати генератори, објашњава он.
Проблем у фирми почео је 2012, када је из фабрике престало грејање града и од тада послодавац не исплаћује плате и не уплаћује доприносе за социјално и здравствено осигурање. Радници су се обраћали за помоћ од локалних до државних органа и инспекција. Многи су тужили предузеће те су у извршном поступку извршитељи одузели и продали целокупну имовину како би се радници намирили. Остала група радника у слободне дане надниче, а докле ће још долазити у портирницу да чувају рушевине, не знају.
“Декотра пауер” Лозница је друштво са ограниченом одговорношћу за производњу и дистрибуцију енергетских флуида, електричне и топлотне енергије. Власник је некадашње “Вискозине” “Енергетике” која је фебруара 2007. у поступку приватизације продата по почетној цени од осам милиона динара.
Т.М.С
