ПУТОПИС ИЗ ИРАНА – Лепи дани у Техерану
Кад сам својој породици и пријатељима поменуо да идем у Иран, дочекали су ме зачуђени погледи, и, наравно, разни коментари… У Техерану, метрополи са више од 10 милиона становника дочекао ме је снег. Модерни аеродром “Имам Хомеини” био је затворен три дана, колико сам и чекао у Атини да се авио-линија поново успостави. Знао сам да је то искушење добар знак. Иран је фасцинантан, посебно кад долазиш из средине која је врло често пуна предрасуда о људима и другим културама , сазнајући о њима углавном преко медија уз политичке конотације.
Техеран је огроман град. Прво што вам привуче пажњу, то су огромни булевари са више трака у оба смера, којима се возила крећу великом брзином не обраћајући уопште пажњу на пешаке који покушавају да претрче преко коловоза. Прелази за пешаке су прилично удаљени један од другог , тако да кад и кренете преко њих да пређете улицу, морате бити обазриви, да вас неки моторциклиста не закажи, јер за њих семафори не важе. Предност у односу на пешаке имају чак и возачи који на раскрсницама скрећу у десно и наилазе на пешаке.
Још једна предрасуда је разбијена, а то је чистоћа улица и паркова. За време свог боравка, нисам видео бачене папире, намештај, ишаране споменике, нисам сретао људе који бацају смеће или пљују по улицама. Кад пролазите улицом, сви одмах примете да сте странац, осмехну се, желе да се сликају и распитују се одакле долазите. Са осмехом се присећају Југославије и Тита. Кад им кажете да сте из Србије, одмах желе да вам покажу колико знају о вашој земљи, набрајајући све спортисте који су у Ирану изузетно популарни али и српске фудбалере који играју у другим земљама. Успут вам наброје и понеког хрватског спортисту. 
У Техерану на сваком кораку наилазите на ресторане, од оних са брзом храном, до оних бољих и луксузнијих у којима се углавном служе традиционална персијска јела. На јеловнику су најчешће месо и риба уз обиље салата. Персијски хлебови , барбери и лавош, потпуно су различити од хлебова које ми једемо. Цене су нешто ниже него код нас. Иранци су љубазни и невероватно предусретљиви људи а лепота иранских жена надалеко је позната. Уколико се нађете у недоумици на улици, у ком смеру да кренете, за тили час ће вам прићи пролазници који ће се понудити да вас лично одведу или одвезу а није реткост и да вас позову на ручак па чак и да преспавате код њих. Странаца нема много у Техерану, потребне су им визе које се сад добијају на аеродромима широм Ирана. За грађане Србије , визе су однедавно укинуте.
Скоро у свакој иранској кући на централном месту, налази се персијски тепих. Уколико преко њега пређете у папучама, могу вас дочекати прекорни погледи домаћице јер је он као члан породице. Воли се и чува. Многи Иранци спавају на поду на простиркама а не на креветима. Тако налаже традиција. Кажу да код њих нема много оболелих од коштаних проблема. Питали су ме, да ли ми у Србији спавамо на поду или на кревету?
– Ми спавамо на удобним креветима а кад осетимо проблеме са кичмом, онда се пребацимо на под – кажем.
Мој домаћин, Мејсам Годрати, професор флауте, омогућио ми је да посетим наставу у њиховој школи као и да упознам неке од познатих иранских уметника. Кроз велелепну царску палату Голестан и музеј персијских тепиха, водио ме је Арвин, студент туризмологије, а захваљујући њему упознао сам највећег извођача традиционалне персијске музике, господина Суруша који ме је угостио у свом дому и упознао са више од тридесет инструмената. Наше заједничко музицирање забележено је и на официјалној страници Иранског туризма.
Након прохладних дана у Техерану, одлетео сам авионом , хиљаду километара на југ, у сусрет пролећу, на мало острво Киш, које се налази у Персијском заливу, наспрам Дубаија. Лет компанијом Кишер трајао је око сат и по. Острво има прекрасну природу, мноштво зелених паркова и цвећа на, локалитете древних персијских градова, старим и више од хиљаду година али и широке и изузетно чисте улице.
Слободна трговина и ниски порези, омогућили су да ово острво постане прави хедонистички рај за посетиоце. Мноштво луксузних хотела, забавних паркова, делфинаријума, места где поред мора можете пливати са огромним корњачама, сурфовати, летети балоном, возити се малим спортским авионима или ронити у прекрасним плаветнилима Персијског залива. Минијатурна острва су омиљена дестинација арапског али и европског xет-сета.
У једном од таквих луксузних хотела, имао сам прилику, захваљујући својим пријатељима, да представим традиционалну и поп музику са наших простора.
Након неколико дана на температури од 26 степени, враћам се за Техеран у обилазак још неких знаменитих места. Посебно сам имао жељу да посетим Музеј персијских тепиха. У њему су изложени теписи стари и неколико стотина година. Уметници који су их стварали уносили су у њих мноштво детаља и сценских минијатура, како би изгледали још лепше и раскошније.
Ускоро , у нашој земљи и нашем граду очекујем и неке од иранских музичких уметника, које сам позвао да дођу и да нам представе чаробне звуке древне Персије.
Драган Ђедовић
