РЕФОРМА ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА – Ко тражи савет, избегава казну

Реформа инспекцијског надзора доноси сарадњу инспекција и привредних субјеката јер није циљ кажњавати, већ уводити у законито пословање. Привредници и предузетници могу затражити савет од инспекција, а уколико се том приликом утврди да им је пракса незаконита, неће бити кажњени, већ ће им се омогућити да исправе грешку

Борба против сиве економије није једноставна, а у њеним првим редовима налазе се инспекције. Реформа инспекцијског надзора започета је новим Законом о инспекцијском надзору којим су инспекције добиле додатна овлашћења како би могле да обезбеде подједнаку примену закона за све привредне субјекте и поштене услове за пословање предузећа и предузетника. Једна од значајнијих новина које је донео закон јесте овлашћење инспекцијама да контролишу и нерегистроване објекте.

– Тиме је избегнуто то да се контролишу само они који раде у складу са законом док у близини неко обавља непријављену делатност, а инспекција не може да га контролише. То је доводило до тога да се неки предузетници више пута контролишу и због одређених неправилности кажњавају тако да на крају затворе радњу. Ова промена наишла је на добар пријем код привредника и предузетника – каже за ЛН државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Зоран Касаловић.

Саветодавна улога инспекције

Реформа инспекцијског надзора доноси и нов приступ и однос инспекција у контроли. Како каже Касаловић, није циљ да се контролисани боје инспекције, него да се кроз сарадњу дође до бољих услова пословања. Сада инспекција има и саветодавну улогу, што ће умногоме помоћи пословним људима. Пример лозничког предузетника који је платио казну од 30 хиљада динара, а чека окончање другог поступка па не жели да му се спомиње име док се то не оконча, показује да је саветодавна улога инспекција била неопходна.

– Платио сам казну због тога што је инспектор који је био у контроли дошао намеран да пронађе било какав разлог за кажњавање. Није био у праву, али је мене то коштало папрено, а сада ме очекује и дупло већа казна, уколико судија за прекршаје не увиди колико је бесмислена пријава. У њој стоји да нисам исправно попунио обрасце, а заправо су сви потребни подаци ту, али недостају одређени графички елементи које нисам знао да додам у програму у којем сам радио. У реду је да ме казне ако сам прекршио закон, начинио тежак прекршај, али због ситне грешке у обрасцу то је бесмислено и обесхрабрујуће за привреднике. Ако будем морао да платим и ту казну, наћи ћу се на корак од затварања фирме – каже лознички предузетник додајући да је саветодавна улога инспекције добра замисао, јер је добро све што доприноси олакшавању рада привреде и запошљавању, али да сумња у успех њене реализације.

Крупањски предузетник Александар Васиљевић покренуо је предузеће “Латимс спорт” које се бави производњом спортских мрежа и спортске опреме и није се нашао на удару инспекције, али је свестан да као почетник у пословању може ненамерно да прави грешке. Као и сви предузетници, и он се суочава са проблемима које мора превазићи да би опстао на тржишту, али као новајлија и са препрекама на које није ни помишљао пре покретања посла.

– Зато је младим предузетницима неопходно саветовање да би фирму поставили на здраве темеље. Реформа инспекцијског надзора томе може помоћи јер приоритет не сме да буде кажњавање, већ стварање услова за успешно и одрживо пословање. Није тешко направити грешку из незнања, необавештености и ту је савет добијен од инспекцијских служби од великог значаја јер би свима, а посебно нама младим предузетницима помогао да отклонимо евентуалне неправилности и омогућио законито пословање, а то је и у интересу државе и друштва. Тако и ми можемо имати сигурност и гаранцију да нас ненамерне грешке неће скупо коштати – каже Васиљевић.

Привредници заинтересовани за законит рад

Државни секретар Касаловић каже да се кроз сарадњу са привредом иде ка отклањању неповерења и да томе доприносе и састанци који се одржавају са привредницима. Тако је почетком месеца одржана и отворена седница Координационе комисије за инспекцијски надзор на којој су привредници и инспекције разговарали о евидентирању права и обавеза привредних субјеката у поступку контроле како би се заједнички дошло до бољих услова пословања.

– Већина привредника јесте заинтересована да ради у складу са законом и зато постоји могућност саветодавне посете, али и да привредници сами затраже савет од инспекција. Када инспекција у саветодавној посети утврди неправилности, прави се службена белешка и онда се уочене неправилности уклоне, дакле нема кажњавања. Наш је циљ да се инспектори усредсреде на делатности и субјекте који су у високом ризику пословања и да они који желе да послују у складу са законом немају као некада честе инспекцијске контроле током којих по неколико дана морају да сарађују са инспекцијом, да издвоје и време, и простор и људе него да они који су у ризичној зони имају чешће инспекције како би се увели да послују у складу са законом – каже Касаловић.

Министарство државне управе и локалне самоуправе тражи могућност да ове године отвори канцеларију привредног саветника у којој би привредници у сваком тренутку могли добити неопходне информације у вези са инспекцијским службама, што ће допринети изградњи међусобног поверења.

Инспекције, иначе, објављују и контролне листе, списак предмета и ставки које се контролишу у поступку, али и планове на основу којих свако може да види да ли је у плану контрола његове делатности. Тако сви који су предмет контроле могу и сами да преконтролишу свој рад пролазећи кроз списак тражених ставки.

Кроз реформу се покушава и стандардизација поступања инспекција у целој земљи тако да закон буде једнако примењив и важећи за све. Томе ће допринети спровођење пројекта “Е-инспектор”, што ће бити информатичка подршка инспекцијским службама којих има 40 у 14 министарстава. Овај пројекат омогућиће бољу координацију инспекција на терену и брже дејствовање инспектора који ће одмах моћи да доносе потребна решења и записнике.

Најава контроле

Прошле године инспекција рада пронашла је 20 хиљада радника на црно након чега је 19 хиљада њих примљено у радни однос. Инспекције су обавезне да најаве посету најмање три дана пре доласка, али то неће умањити њихову ефикасност.

– Обавеза најаве односи се на планирани и редовни инспекцијски надзор, али када се ради о ванредном, када то хитност налаже, пријава, или се ради о инциденту, угрожености здравља и вредне имовине онда се ради ванредни надзор који се не најављује. Не би било добро када би се најављивала контрола непријављених радника јер се онда не би могло утврдити право стање – каже Касаловић.

Н. Трифуновић