У ЛОЗНИЦИ – Епидемија грипа није на видику

Од почетка године лекарима лозничког Дома здравља обраћа се све већи број пацијената који се жале на респираторне инфекције. У већини случајева у питању је обична прехлада док су само код нешто више од стотину пацијената уочени симптоми слични грипу, али он  још није и потврђен

Према речима др Дарка Тешмановића, начелника Патронажне службе, очекивано  је да су у овом периоду  респираторне инфекције више заступљене и тако ће бити све до краја марта.

– Прва три месеца су најхладнија код нас, новембар и децембар из године у годину постају све топлији па у том периоду још и не крену инфекције,  јављају се око  Нове године када је време славља  и када су људи више у затвореном простору. Веома је важно да је до средине децембра  подељено 3.500 доза вакцина против сезонског грипа, тражиле су се и додатне дозе које су буквално нестајале у року од два-три дана по пристизању. Вакцинисани грађани ће бити брана брзом ширењу инфекција тако да се надам да ће изостати  веће епидемије – истиче Тешмановић.

Он каже, да су и грип и прехлада вирусна обољења с тим што је код прехладе много блажи вирус и  последице које оставља на организам су лакше, праћена је  кијавицом, цурењем из носа, благом температуром, између 37 и 38 степени. Код грипа је обрнуто, праћен је високом температуром, изнад 38, долази до мучнине, повраћања, некада и до дијареје, болова у мишићима, опште малаксалости а код хроничних болесника могу да настану и веће компликације. 

– Оба обољења су вирусна, антибиотици у тим случајевима уопште не делују, делују само на бактеријска обољења. У сваком случају, и прехлада и грип трају три до седам дана, после тога би имунитет са њима требало да се избори. Међутим,  ако се после тог периода стање погоршава, обично се сумња на бактеријску инфекцију која се надовезује на вирусну јер она ослаби имунитет и тада се треба хитно јавити лекару због добијања антибиотске терапије – напомиње Тешмановић.

У случајевима вирусних инфекција препоручује се одмор, мировање, витамини, доста течности у виду супа  и чорби, проветравање просторија.  То ће утицати на побољшање имунитетског стања како би се организам што брже изборио са вирусима.  Ношење маске препоручује се људима са већ оштећеним имунитетом или са хроничним обољењима поготово  респираторним као што је астма, као и здравственим радницима док по његовом мишљењу  код здраве популације маске о којима се ових дана говори, не би требало да буду обавезне.

– Повремени сусрет са  вирусом колико год да је непријатан тих седам дана, ипак нам мало одржава  имунитет на одговарајућем  нивоу – тврди Тешмановић. 

В. М.