(НЕ)ОБИЧНИ СРЕДЊОШКОЛЦИ ОГЊЕН ПОПОВИЋ И МАТИЈА РАКИЋ  – Нашли и вратили новчаник пун пара

Двојица ученика првог разреда Техничке школе нашли су новчаник у коме је била лепа света новца и одмах потражили власницу. За оно што су урадили мисле да “није ништа посебно” и да би исто поступила већина њихових вршњака

Пример који охрабрује да поштење и праве вредности још увек постоје, упркос свему што нас окружује, недавни је гест Огњена Поповића и Матије Ракића,  ученика првог разреда Техничке школе у Лозници. Њих двојица нашли су новчаник пун пара и одмах га вратили ученици друге године Медицинске школе која је из Републике Српске.

За оно што су урадили мисле да “није ништа посебно” и “мало им је глупо” да причају о томе. Ни секунда нису били у дилеми како ће поступити и мисле да би исто учинила и већина њихових вршњака. Њих двојица су пролазили средњошколским парком који минут после завршетка великог одмора за другу смену када су на клупи угледали новчаник.

– Била је нека кеса и поред ње новчаник који смо истовремено приметили. У њему је било десет хиљада динара, мало девиза, пасош, лична карта, здравствена књижица и месечна карта. Чим смо видели у пасошу слику млађе женске особе, знали смо да није из наше школе јер је нисмо познавали, али смо помислили да је ученица која путује из суседне Републике Српске и да је  сто одсто из суседне Медицинске школе. Одмах смо кренули до директора њене школе да потражимо власницу новчаника – прича Огњен.

У школи су нашли психолога који је у рачунар “убацио” податке из докумената и одмах нашао ученицу којој припадају. Поштени налазачи су отишли и оставили да школа обави своје.

– После дан, два у нашу школу је дошла та девојчица, захвалила се и купила нам по чоколаду мада нисмо хтели ништа. Преко школског разгласа прочитано је и обавештење у коме смо похваљени за наш гест. Испоставило се да девојка изгледа потпуно другачије него што је слика у њеном пасошу као и да смо јој новчаник вратили баш брзо, пре него што је схватила да га је изгубила. Иначе, да је нисмо нашли,  новчаник бисмо однели полицији – објашњава Матија.

Другови су им честитали како су поступили мада је било и коментра да “нису нормални” што су вратили  новац. Ови момци не сматрају да су учинили нешто посебно битно већ само оно што мисле да је исправно. Овакви примери буде наду да овде ипак није све, што каже песма “отишло у Хондурас” већ да још има оних који знају шта је поштење. 

Т.М.С