ОЧЕКИВАЊА ЛОЗНИЧКИХ ПРИВРЕДНИКА У ОВОЈ ГОДИНИ – Јачање јавно-приватног партнерства
Предузетници се надају сигурнијим условима пословања и очекују да се држава коначно обрачуна са сивом економијом. Очекујем да јавно–приватно партнерство у овој години постане мотор развоја привреде у Србији, па и у Лозници, а не потенцијал о коме се само прича, каже Драгослав Николић власник фирме “Инфофин” и председник градског Савета за привреду
У години која је тек на почетку лознички привредници надају се бољем пословном амбијенту у граду, али и у Србији у опште, очекују још снажнију борбу против сиве економије и сматрају да до изражаја коначно треба да дође јавно–приватно партнерство.
Милош Ђурић, председник Општег удружења предузетника у Лозници, каже да очекује привредни напредак како у Лозници, тако и на нивоу државе. Нада се стабилнијим и сигурнијим условима пословања, а пре свега очекује да се држава коначно “обрачуна” са сивом економијом.
То је од изузетне важности за пословање. Због нелојалне конкуренције привредници трпе велику штету. Велики је број оних који нелегално послују и томе се једном мора стати на крај. Оптерећења су велика и све теже успевамо да испунимо обавезе према држави, док они који заобилазе прописе послују све боље. Не плаше се контроле инспекцијских служби које их изгледа заобилазе, док предузетнике који поштују закон редовно контролишу. Надам се и промени законских прописа којима би се омогућило да привредници послују у бољим условима како би им се на тај начин пружила могућност за продуктивнији рад и већу зараду, али и смањење трошкова, што би сигурно довело до повећања броја запослених каже Ђурић.
Он се нада да ће привредници лакше долазити до новца из програма државне помоћи (Фонд за развој, Развојна агенција Србије и др.) или фондова ЕУ. Новац им је неопходан за улагање у нове пројекте, проширење производње што ће допринети бржем привредном развоју, уверен је Ђурић.
Митар Обрадовић, власник Компаније “Нели”, каже да је прошла година била успешна за ово предузеће и нада се добром пословању и у овој години.
У минулој години отворили смо два велика малопродајна објекта, у рад је пуштена нова фабрика чоколаде са 40 нових производа, запослили смо 50 нових радника и почели извоз наших производа у још пет земаља Русију, Белорусију, Шведску, Јерменију и Шпанију. Десет година смо се развијали и намеравамо да ову годину посветимо стабилизацији фирме, али и даље ћемо наставити наш развој. Када смо почели, имали смо 25 радника и производили смо стотину тона кондиторских производа месечно, сада имамо 300 радника и производимо три хиљаде тона. Желимо да усталимо ту производњу, али упоредо ћемо радити и на увођењу нових производа, као и освајању нових тржишта истиче Обрадовић.
Подсећа да су у току разговори са увозницима из Италије и Кине о пласману “Нелијевих” производа на њиховим тржиштима и верује да ће бити успешно окончани. У овој години ће почети производња још 15 нових артикала, а, како каже, биће настављен и пријем нових радника.
Планирали смо отварање дистрибутивног центра у Београду где би посао требало да добије двадесетак радника. Намеравамо да у склопу хипермаркета “Миле пром” у кругу фабрике отворимо пицерију и играоницу, а размишљамо и о још неким новим садржајима, каже Обрадовић.
Драгослав Николић, власник фирме “Инфофин” и председник градског Савета за привреду, каже да су “Ројал” хотели који послују у оквиру ове фирме у прошлој години остварили раст прихода од 25 одсто. Хотел “Ројал спа” у Бањи Ковиљачи имао је попуњеност од 70 одсто на нивоу целе године што је, како каже, максимум на којем хотел може пословати. Истиче да је Бања Ковиљача била посећена као никада до сада и да је у сезони често била без празног кревета.
После овако добре године мора се много урадити да би се постигло више. Ту пре свега мислим на улагања у нове туристичке садржаје и у оквиру хотела, а нарочито у Бањи Ковиљачи као дестинацији. Ако држава или град немају средстава да у то улажу, а немају, требало би да то омогуће приватном капиталу. Град може тако да развија туризам, а да не троши новац из буџета. Очекујем да јавно–приватно партнерство у овој години постане мотор развоја привреде у Србији, па и у Лозници, а не потенцијал о коме се само прича. Држава и град треба да улажу у инфраструктуру, док би изменама закона требало прилагодити јавно–приватно партнерство реалности што сада није случај и на тај начин омогућити да град своје ресурсе (земљиште, монополске услуге и др.) јавним конкурсом понуди приватном капиталу. Тиме ће град смањити буџетске трошкове, а истовремено омогућити нове инвестиције и запошљавање. Много је примера где се то може применити гараже, паркинзи, обданишта, аква–парк, забавни парк, плажа на Дрини, обновљиви извори енергије, сматра Николић.
В. Ст.
