РЕГИОНАЛНА РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА ПОДРИЊА, ПОДГОРИНЕ И РАЂЕВИНЕ – Почело је време предузетништва

На подручју које покрива РРА регистровано је скоро пет хиљада предузетничких радњи и више од 1.300 привредних друштава и сви они могу у Агенцији добити корисне информације и савете за унапређење пословања. У новој години очекује се да сет мера подршке привреди буде сличан овогодишњем. Иако је последњих година знатно већа подршка државе приватном сектору, постоји још доста тога на чему Влада Србије ради како би пословни амбијент био још бољи и омогућио нови привредни замах. Неке од новина уведених протекле године су укидање печата и папирне фактуре, а од ове креће и е-регистрација привредних субјеката

Регионална развојна агенција Подриња, Подгорине и Рађевине (РРА), поред осталог, ту је и да би била на услузи приватном сектору и пружила предузетницима пуну подршку у унапређењу пословања. Министарство привреде Владе Републике Србије и Развојна агенција Србије (РАС) своје мере остварују управо преко регионалних развојних агенција тако да је циљ РРА да окупи што више корисника мера значајних за развој регије. На подручју које покрива РРА регистровано је скоро пет хиљада предузетничких радњи и више од 1.300 привредних друштава и сви они могу у Агенцији добити корисне информације и савете за унапређење пословања. У новој години очекује се да сет мера подршке привреди буде сличан овогодишњем.

– Постоје средства доступна малим и средњим предузећима и предузетницима. РАС има два сектора од којих се један бави регионалним развојем и нуди средства домаћој привреди, а конкурси су прилагођени постојећим малим и средњим предузећима. Очекујемо да у 2018. мере подршке буду сличне овогодишњим, али поред могућности коришћења бесповратних средстава у сету наших услуга су и обуке, промоције, саветовање, менторинг… На нашем подручју има успешних предузетника и малих и средњих предузећа. Неки од њих су добили средства за подстицај развоја, неки су у процедури добијања. Битно је да се најпре заинтересују које мере могу користити, а за то је најбоље да се јаве нама да их посаветујемо – каже Љиљана Николић, директорка РРА.

Одржати корак са конкуренцијом

У тешком периоду живота, по повратку у Лозницу, свој родни град, из ратом захваћеног Сарајева Љиљана Матковић упловила је у предузетничке воде пре четврт века, у време када је предузетништво у Србији тек почињало да се развија. Бивша држава се распала, нова још није била стабилизована, подршке предузетницима није било ни са једне стране.

– Добила сам идеју да почнем неки посао и сретна околност била је то што сам уочила делатност која би, мислила сам, могла имати пласман на тржишту. Тако сам основала ”Еко-тим” доо и почела да се бавим услугама превентивне санитарне заштите од свих врста штеточина, дератизацијом, дезинсекцијом, дезинфекцијом, а од пре десет година и производњом препарата против глодара. У време када сам почињала могла сам да се ослоним само на себе и своје раднике, а данас имамо конкретну подршку од Владе Србије и невладиног сектора, промовише се предузетништво, ствара повољнији друштвени амбијент за рад и од прошле владе може се рећи да је држава схватила значај подршке малим и средњим предузећима – каже Матковићева.

Прву сарадњу са Развојном агенцијом Србије Матковићева је остварила 2013. године на конкурсу за подршку женском предузетништву. Добијено је 50 одсто средстава за увођење специјализованог софтвера којим је унапређена ефикасност у пословању и конкурентност на тржишту. Потом је уследила подршка за израду веб сајта, а ове године ”Еко-тим” је успешно конкурисао за 50 одсто средстава за увођење специјализованог стандарда који им омогућава конкурентност на тендерима. Матковићева јасно каже да се мора држати корак са конкуренцијом јер се у супротном нема шта тражити на тржишту. У ту сврху искоришћена су и средства добијена од Европске банке за обнову и развој која је са 75 одсто бесповратних средстава помогла увођење ИСО стандарда.

– Тако смо сертификовали четири ИСО стандарда и постали ефикаснији, бољи у послу, конкурентнији и идемо укорак са регионом и Европом. Мени је доста помогло удруживање и то је веома битно за мала и средња предузећа. Чланица сам Удружења пословних жена Србије и лозничке Креативне визије. Када смо удружени можемо успешније да наступамо пред доносиоцима одлука, наша реч се јаче чује и онда, тако удружени можемо да променимо неке ствари. Од њеног оснивања сарађујемо са РРА, користимо њене услуге и добијамо пуну подршку. Иако је сада знатно већа подршка државе, постоји још доста тога што се може урадити како би пословни амбијент био још бољи и омогућио нови привредни замах. Желимо да будемо тим са државним институцијама и да заједничким радом допринесемо развоју привреде у Србији – каже Матковићева.

Најважнија је подршка у пословању

После дугогодишњег рада у трговини Снежана Обрадовић из Љубовије решила је да покрене сопствену предузетничку радњу ”Снежа ВМ” и сада производи коре за питу, обичне и хељдине, резанца за супу и све то на традиционалан начин, без употребе адитива.

– Осмелила сам се да покренем сопствени посао и заиста сам поносна на себе што сам се усудила да се упустим у такав подухват. Конкурисала сам са својом пословном идејом код Развојне агенције Србије, уз подршку РРА, и прошла два круга селекције. Очекујем дас ћу добити подршку што ће ми омогућити да проширим капацитет, унапредим пословање и запослим раднике јер је ово тренутно породични посао,супруг и отац ми помажу. Ова подршка за почетнике у пословању веома је значајна јер нам је финансијска потпора управо сада најпотребнија. Кренути у приватни посао јесте храброст, носи са собом доста изазова, али има и своју лепу страну – сами одређујете своје циљеве и остварујете сопствене замисли – каже Обрадовићева.

Не одустати, упркос сложеним процедурама

Снежана Ранковић, власница је фирме ”Белфарма” из Белотића, општина Осечина, и бави се производњом и прерадом воћа и производа од сувог воћа. Иако је машински инжењер нашла је себе у послу који нема везе са њеном струком, али у оном који је раније радила није више видела креативност нити могућност за развој новог начина производње. Напустила је сигуран посао и упустила се у предузетништво.

– Када сам размишљала чиме бих могла да се бавим, један пријатељ ми је рекао – ”Бави се оним што волиш”. Послушала сам га и не кајем се. Почела сам да се бавим производњом и прерадом воћа 2006. године и почетак је био заиста тежак. Време у којем сам почињала и садашње доста се разликују. Данас постоје доступне мере подршке привреди мада је администрација веома захтевна и оптерећујућа. Значајан искорак је то што држава сада уочава важност приватног сектора – објашњава Ранковићева.

Њено прво искуство на конкурисма за државни програм подршке било је лоше, пројекат јој није одобрен и одлучила је да више никада не конкурише. Ипак, увидела је да то није добар став и пре две године покушала је поново и добила новац за увођење стандарда којим је унапређено пословање њене фирме.

– Сада се појављују и други програми, попут ИПАРД-а, и могу рећи да ће ”Белфарма” конкурисати и покушати да искористи све прилике које се пружају. Да ли ће нам пројекти бити одобрени, то ћемо видети, али ћемо, свакако, покушати – одлучна је Снежана.

Процедура је компликована, тврди Ранковићева, али и саветује да се нипошто не одустаје пошто новац који се добије, уколико се успе, може значајно да унапреди посао. Она каже да превише администрације троши и време и новац предузетника због чега су пожељне све мере које поједностављују поступак јер оне, заправо, подржавају приватни сектор.

– У институцијама седе људи, неки од њих су изузетно професионални и сада сарађујем само са таквима, са онима који су се показали као прави партнери. Подржавам промоцију предузетничког духа по школама и на факултетима јер је младима јако тешко да се упусте у посао пошто су за тако нешто неопходна одређена знања – каже Ранковићева, власница фирме чији је производ, слатко од сувих шљива пуњених орасима, на Новосадском сајму ове године добио златну медаљу.

На тржишту и за мале има места

После завршених студија на Високој спортско-здравственој школи у Београду Крупањац Александар Васиљевић неколико година радио је у спорту, али се и бавио омладинском политиком и друштвено-политичким активизмом. Онда је пожелео да покрене сопствени посао и обезбеди нешто чиме ће се бавити тако да буде и срећан и задовољан, али и да стекне зараду коју би касније могао уложити у неке друге активности. Како је доста времена провео у спорту имао је увид у потребе клубова па је одлучио да покрене производњу спортских мрежа и опреме. За почетак имао је добре предуслове. Породица га је подржала, уступила му локал, а бавећи се спортом знао је које су то потребе корисника. Почетком ове године објављен је и конкурс Националне службе запошљавања за подршку самозапошљавању.

– Прикупио сам документацију, направио бизнис план и конкурисао. Добио сам 180 хиљада динара и то ми је много значило за почетак. Фирму ”Латим спорт” регистровао сам у јуну, купио основна средства за рад за почетак производње, а будући да то није било довољно за озбиљнији излазак на тржиште, удружио сам се са једним локалним предузетником који се бавио обрадом тканине и шивењем, заједнички смо креирали специфичну спортску понуду за спортске организације и клубове – каже Васиљевић.

”Латим спорт” производи спортске и заштитне мреже за голове, спортске хале, балон и производне сале, за кошарку, одбојку, рекреацију, као и дресове, тренерке, мајице, шушкавце, маркере…

На обуци РРА Васиљевић је сазнао за конкурс РАС и доделу бесповратних средстава почетницима у пословању и пријавио се. Пред комисијом РАС бранио је пословну идеју пре неколико дана и нада се да ће добити средства. Новац би искористио за набавку додатне опреме и машина за шивење и за штампање, што би помогло бржи и квалитетнији рад и омогућило запошљавање радника, иако је фирма била замишљена као породична.

– Већ има доста познатих произвођача, тога сам био свестан отпочетка, али они имају своје тржиште, а има сасвим довољно места и за нас мање произвођаче. Паралелно са овим пројектом покренуо сам још један – ”Таленат центар” која се бави организацијом спортских догађаја за младе, пре свега за школе фудбала. У претходних десет месеци, заједно са мојим тимом младих стручњака успоставио сам сарадњу са више од 40 турнира и 400 школа фудбала са подручја бивше Југославије, што је одмах значило и велико тржиште за нас – објашњава Васиљевић.

Како каже, РРА му је пружила велику подршку, прави ветар у леђа, а нарочито истиче важност обуке и стручне и саветодавне помоћи јер је и ван радног времена могао да их позове и потражи савет.

Нови контакти доносе нове идеје

Малозворничко Удружење жена ”Незаборав” скоро да је неизоставно на свим манифестацијама у околини и редовно учествује у бројним активностима које доприносе унапређењу услова живота, промоцији здраве хране и средине, стваралаштва… Као покретач многобројних хуманитарних активности подржало је све пројекте међународних и националних организација које је било могуће реализовати у локалној средини. Промовише и оригиналне производе које су осмислиле и направиле жене.

– Изузетно сам задовољна што смо као удружење грађана могли учествовати у пројекту ”Упознајте благо Подриња” који је  РРА спровела у срадњи са Министарством туризма, трговине и телекомуникација и продуцентском кућом “Но лимит”. Ми значајно доприносимо развоју туризма, најпре на подручју Малог Зворника, а затим и у целој регији. За мене је нарочито важно било то што сам упознала колеге и фирме у регији које се баве туризмом јер сам тако успоставила нове контакте, добила нове идеје за пројекте, за унапређење нашег удружења. али и за покретање сопственог посла у области развоја адреналинског туризма – каже Драгица Вучетић, председница ”Незаборава”.

Породице покрећу државу

Регистровано пољопривредно газдинство ”Гачића магаза” ради на подручју општине Богатић и пре четири године почело је да се бави прерадом воћа и поврћа. Данас имају 73 сопствена производа, а ту се могу наћи домаћа слатка, пекмези, џемови, сирупи, зимнице… Све се прави на традиционалан начин.

– На осамдесетак ари имамо 170 сорти воћа. Схватили смо да је крајње неисплативо продавати га само као сировину, цене су изузетно промењиве и не доносе значајан приход, и зато смо почели да правимо финални производ. Тренутно снабдевамо два ресторана и неколико кафића, поред тога, наступамо по сајмовима и људи доста купују за сопствене потребе. Наметнули смо се на тржишту неуобичајеним начином обраде на путу до крајњег производа, али, сматрам да су услови за мале произвођаче још увек неповољни – каже Зоран Гачић, власник домаћинства које се бави и сеоским туризмом.

Мала и средња предузећа, предузетници и успешна пољопривредна газдинства изузетно су значајни за економску стабилност државе и зато је подршка њиховом пословању од изузетне важности, сматра, Гачић.

– Велике инвестиције су важне, запошљавају одједном велики број радника, али, искусили смо то, ако дође до затварања великог система, једне велике фабрике, настане велики проблем у тој локалној средини. Зато је важно подржати мала и средња предузећа и пољопривредна газдинства, породици треба дати прилику јер су породице те које покрећу државу и треба им дати прилику за рад.  То што ради РРА веома је важно и могу рећи да је то једна од ретких фирми о којој имам позитивно мишљење и са којом имам добро искуство и изузетно добру сарадњу. Предусретљиви су и спремни да помогну, колико год је у њиховој моћи. Досад нисам користио подстицаје које даје Република Србија, али верујем да ће се то променити у добром смеру – каже власник ”Гачића магазе”.

Примера успешних малих и средњих предузећа, предузетничких радњи и пољопривредних газдинстава има свуда око нас, али најчешће нису упадљиви управо зато што не запошљавају много радника, не носе звучна имена, а много раде и немају времена за самопромоцију. Коришћење подстицајних средстава које држава обезбеђује умногоме може допринети развоју овог сектора, а када се буду усвојили захтеви малих и средњих привредника, умањили порези и доприноси, смањила администрација, проредиле таксе… моћи ће да се очекује прави процват српске привреде. Кораци који се предузимају у том смеру охрабрују привреднике. 

Н. Трифуновић

Текст настао уз подршку РРА