МЛАДИ НА СЕЛУ – ШТА НАМ НЕДОСТАЈЕ  (10) – Села ће оживети

Ни Рађевину није мимоишла судбина бројних села у Србији. Из године у годину број становника се смањује. Млади одлазе, а све мање се и деце рађа. Према последњем попису (2011) Општина Крупањ имала је 17.295 становника, а између два пописа (2004. и 2011. године) број становника је смањен за 2.897 или 14 одсто. Локална самоуправа настоји да обезбеди боље услове за живот и останак младих на селу. Приоритет су путеви, струја, вода

У крупањским селима живи више од две хиљаде младих (од 15 до 30 година), што је две трећине од укупног броја младих у општини. Велики број младих напустио је села и отишао у градове широм Србије, али и у иностранство у потрази за бољим животом и извеснијом будућношћу.  Они који су остали на селу истичу да много раде, али да мало зарађују. Парцеле су, углавном, уситњене, земљиште је брдовито и недовољно квалитетно за озбиљнију пољопривредну производњу. И поред тога  труде се да максимално искористе могућности које су им на располагању  како би више произвели, а тиме и више зарадили. Све више се окрећу воћарству, посебно гајењу малине, а велики број засада је и под купинама и шљивама и то даје добре резултате. Зарада је пристојна и од ње на селу може пристојно да се живи.

Како момке оженити?

Дарко Грујић (24) из Цветуље обрађује 11 хектара, узгаја све врсте житарица, има засаде купина и малине, гаји свиње, краве, бикове и истиче да воли да живи и ради на селу.

– На селу може лепо да се живи, али мора много да се ради. Имам сву потребну механизацију, а сваке године купим по неку нову машину.  Недостаје нам много тога да бисмо још боље живели, али највећи проблем су лоши путеви и снабдевање струјом. Проблем је и велики број неожењених. Само у десетак домаћинстава има младих и све је мање деце – каже Грујић.

Љиљана Јеремић из Беле Цркве каже да на селу има много проблема, али и да их некако решавају, међутим, један не могу да реше – велики број неожењених момака.

– То је наш највећи проблем и када бисмо то решили,  чини би се да би све кренуло набоље. Много је момака који нису основали породице и чини се да и не размишљају о томе. Готово све жене које су удате у Белу Цркву стигле су из других места. Ако млади не буду оснивали породице, неће бити ни села – сматра Јеремићева.

Ана Кнежевић (29) је у Белу Цркву стигла из Срема из Јакова и каже да јој се допаса живот на селу.

– Могло би се лепо живети на селу и верујем да би се млади лакше одлучили да остану када би инфраструктура била боља. Стварање бољих услова за живот је најважнији корак за опстанак села. Верујем да село има будућност и ако замре, сами ћемо за то бити криви. Мора и народ мало да се организује. Не можемо само чекати да нам неко други нешто уради. Морамо сами предузимати кораке који ће нам омогућити да боље живимо – поручује она.

Слично размишља и Владимир Стефановић  (30) из Костајника.

– Морамо променити нека схватања и навике. И када бисмо имали потпуно уређено село, питање је да ли би то шта променило, ако не почнемо другачије да размишљамо. У селу је живот здравији, опуштенији, сами креирамо своје време, једемо здраву храну коју сами производимо. Морамо бити сложнији и морамо се више ангажовати у заједничким акцијама за добробит села. Када бисмо само једном месечно нешто заједно урадили за бољи живот на селу, сви бисмо од тога имали користи. Морамо вратити поверење у људе и бити сложнији. Заједно можемо много тога променити – каже Стефановић.

Милан Крсмановић (24) из Врбића каже да ко хоће да ради, тај може својој породици да обезбеди солидне услове за живот и да они који не желе да раде, не могу опстати ни у селу ни у граду.

– Стварање породице је најважније и поручио бих младима да се одлуче на тај корак. У селу постоје солидни услови за живот и саветовао бих младима да покушају да своју будућност граде овде, а не да пошто-пото јуре у град. Ни тамо не цветају руже, овде бар могу да произведу храну за себе и бар нечему да се надају – поручује Крсмановић.

Живети у Шљивови

За разлику од других села у Рађевини, из Шљивове млади не одлазе у потрази за бољим животом. На прсте се могу набројати они који су отишли протеклих година. Момци се жене, девојке удају, а догодине ће у школу кренути дванаест првачића. Од нешто више од 700 становника њих две стотине је млађе од 30 година. У издвојеном одељењу ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” наставу похађа тридесет ученика. Школа је једна од најбоље опремљених у општини, школско игралиште је лепо уређено, постављене су клацкалице, љуљашке, тобоган и други реквизити за децу тако да најмлађи имају свој кутак где могу да се друже и играју.

Слободан Аћимовић (30) истиче да село има перспективу и да ће се већина младих одлучити да овде оснује своје породице.

– Радимо много, али за себе, немамо газду и сами одлучујемо о својој судбини. Млади треба да остану на својим породичним имањима и да се боре и изборе за бољи живот. Село има велике предности у односу на град, здраву храну, чист ваздух, мање стреса, бројне пријатеље спремне увек да помогну. Мени је то довољно, а и мојим вршњацима који су одлучили да остану на селу и овде оснују породице – каже Слободан.

Иван Исаиловић, председник Општине Крупањ, каже да је за останак младих на селу неопходно обезбедити пристојне услове за живот, сличне онима које имају њихови вршњаци у граду.

– Изградња путева, водоводне мреже, уредно и квалитетно снабдевање струјом, отварање нових радних места наши су приоритети у очувању села и останку младих на својим огњиштима. Општина ће улагати у оне пројекте  које мештани на зборовима истакну као приоритете. Имамо сјајну сарадњу са грађанима и то је веома важно. Годинама уназад у путну инфраструктуру није улагано и то покушавамо да променимо, али то није лако решити за кратко време. За последњих годину и по асфалтирали смо 31 километар локалних и некатегорисаних путева што је око 30 одсто свих асфалтираних путева у нашој општини. Приоритет је и отварање нових радних места и у наредних неколико месеци посао би требало да добије више од две стотине радника. Решаваћемо и проблеме у снабдевању водом, као и у снабдевању струјом и верујем да ће када то завршимо живот  у овом крају бити много квалитетнији. Брига о будућности младих је стални посао локалне самоуправе и верујем да ће у годинама које долазе млади остати на селу, као и да ће се у своја села враћати они који су отишли у друга места – истиче Исаиловић.

 ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ