ВЕЧЕ СА СЛОБОДАНОМ ТЕРЗИЋЕМ – Завичај се никада не заборавља

Библиотека Вуковог завичаја приредила је синоћ вечерње дружење Лозничана са земљаком Слободаном Слобом Терзићем, познатим телевизијским и филмским уредником и продуцентом. Сусрет је био емотиван и носталгичан а посетиоци су по први пут сазнали неке детаље из богате и успешње Терзићеве каријере, али и његова сећања на Лозницу из које је отишао као пунолетан младић да студира на Филозофском факултету у Сарајеву. Управо на овај град га сећају пријатељи с којима је годинама сарађивао, а који су данас раштркани широм света, док се, како је рекао у разговору са својим домаћином Мирјаном Пејак, директорком библиотеке, у главни град БиХ први пут после ратних година вратио како би отишао на сахрану Даворина Поповића, певача легендарних „Индекса“ и свог великог пријатеља.

– Нажалост, Сарајева у којем сам живео и стварао две деценије више нема. То је сада неки други град, други људи. Сећам га се и даље по мојим пријатељима који данас живе по другим републикама некадашње Југославије и државама на свим континентима. Сада у Сарајево одлазим, најчешће, због сахрана, када испраћамо неког од драгих нам људи – рекао је Терзић.

Дружење са човеком који је  магистрирао са темом из српске средњовековне књижевности, радио на московском универзитету МГУ „Ломоносов“ као лектор почетком деведесетих, био дугогодишњи уредник и главни и одговорни уредник уметничког програма ТВ Сарајево, а од 1993. године ради као уредник у играном програму РТС, организовано је поводом обележавања десет година откако је Лозица добила статус града па је то била прилика да се помену и његови другари из завичаја, али и сећање на прва „озбиљнија дружења са књигом“. Терзић признаје да није претерано волео гимназију, чији је био ђак, али да се за њу припремао током целог лета после завршетка основне школе. Чуо је да се у гимназији доста пажње придаје књижевности и читању па је одлучио да тог лета оде до градске библиотеке и почне да чита. Присетио се ситуације када га је библиотекарка проверавала о садржају неког дела јер му није веровала да за један дан може да прочита књигу, а када се уверила, дала му је да кући понесе три. Касније је сарађивао са Емиром Кустурицом, Здравком Шотром, многим музичким именима, а посебно је задовољан што је учествовао и у стварању некадашње Лозничке телевизије 1993. године. Ово вече музиком су употпунили ученици Музичке школе „Вук Караџић“.

С.П.

Опширнији текст можете прочитати у новогодишњем броју „Лозничких новости“