ПОЉОПРИВРЕДА У ВРЕМЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА – Биљни угаљ и агрошумарство

Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника програма “Пионири у пракси” кроз који се траже начини за прилагођавање пољопривреде климатским променама. Програм широм Европе спроводе будимпештански Институт за иновације и технологију и холандска компанија Клајмат КИЦ, а користи би требало да имају и српски пољопривредници

Климатске промене све су очигледније, а тако и последице које остављају на пољопривреду. Зато је неопходно пронаћи начин да им се прилагодимо, а програм “Пионири у пракси”, који спроводи будимпештански Институт за иновације и технологију у сарадњи са холандском компанијом Клајмат КИЦ, управо се налази на том путу. Циљ је укључивање професионалаца различитих струка које имају везе са климатским променама, а Лозничанка Ивана Трифковић, дипломирани инжењер агрономије, једна је од 15 српских стручњака учесника овог програма. Недавно је провела месец и по дана у Немачкој радећи на практичном делу програма.

– У складу са нашим професијама могли смо бирати у којој земљи и у ком пројекту ћемо учествовати, а ја сам изабрала немачки Висбаден где сам учествовала у два пројекта невладине организације “Природни фонд” који се баве заштитом животне средине, агрошумарством, биодиверзитетом и новим додатком у органској производњи – биљним угљем. Први пројекат односио се на на производњу и примену биљног угља у пољопривреди, а у оквиру другог подигли смо засад од четрдесетак биљака на огледној парцели по принципима биолошке разноврсности – каже Трифковићева.

Биљни угаљ добија се контролисаним излагањем високој температури (непотпуним спаљивањем) дрвенастих остатака од орезивања воћњака и њиховим хлађењем водом па потом сушењем, а може се користити сам или у комбинацији са компостом и стајским ђубривом. Био-угаљ може и да се убацује у земљиште, а онда попут сунђера задржава хранива и воду и омогућава биљкама да се преко корена хране, а користи се у органској производњи. Користи се и у производњи цвећа, поврћа, воћа, а почела је и примена у стакленицима и пластеницима. Чак се и исцедак који се добија током хлађења може користити за заливање на мањим баштенским површинама.

– На огледној парцели густо су засађени вишегодишњи засади декоративних, зачинских, лековитих, ароматичних биљних врста у комбинацији са дрвенастим воћним врстама – крушкама, шљивама, орасима… и они би требало да расту по принципу симбиозе. Ово је експериментална фаза и тек ће се утврђивати како ће утицати једни на друге. Прати се како ће напредовати, да ли ће опстати засади, да ли ће због близине преносити биљне болести… Тај принцип комбиновања дрвенастих и зељастих биљака, где свака од њих има своју улогу, заправо јесте агрошумарство и потиче из Јужне Америке. На овој парцели је, као малч, употребљен и био-угаљ комбинован са стајским ђубривом и током падавина доћи ће до испирања и прелажења храњивих материја у дубље слојеве тако да их биљке могу користити. Компост је убачен у земљиште и сада очекујемо резултате узајамног деловања био-угља, стајњака, компоста и биљака – објашњава Ивана.

Све што се ради у пројектима у којима је Ивана учествовала може се применити и код нас. Био-угаљ за потребе домаћинства није тешко направити, потребан је одговарајући казан, сличан оном за топљење масти, остаци од орезивања воћњака и ватра која ће их довести до жељеног стања. Може се користити као малч, али и основном обрадом убацити у земљиште како би задржавао влагу и храњиве материје попут сунђера. Агрошумарство је такође примењиво, на огледној парцели у Висбадену ће на пролеће бити засађено поврће које ће од прејаког сунца и превисоке температуре бити заштићено крошњама воћа. То је, такође, у вези са климатским променама баш као и то што ће дрвеће упијати угљен-диоксид и спречавати га да одалази у атмосферу, а што опет прави круг клима-земљиште-агрономија. 

Н. Т.