У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ”МОЈ ЕВЕРЕСТ – САН И ЈАВА” – Хималаји не праштају грешке
Десет година након успона на највиши врх Земље Монт Еверест Драгана Рајбловић и даље је једина Српкиња којој је то пошло за руком. Скоро девет година било је потребно да прође од тренутка када се под њеним ногама нашао цео свет до изласка књиге у којој је описала сам подухват и све оно што му је претходило. У Библиотеци Вуковог завичаја Драгана је синоћ представила своју књигу ”Мој Еверест – сан и јава”.
– Требало ми је времена да саберем утиске, да неке ствари боље разумем. Било је тешко преточити то искуство у књигу зато што не волим много да ширим тему и филозофирам, а трудила сам се да она садржи што више чињеница. Нисам књижевница и битно ми је било да пренесем како сам се осећала током успона на највиши врх света. Уједно, то је и путопис. Они који желе да оду на Хималаје и на сам Монт Еверест имају довољно детаља да се информишу о свему, а ономе кога занимају Непал и Тибет, такође ће бити интересантна – каже Рајбловићева, прва жена са Балкана која је успела да освоји врх света.
Деветочлана експедиција чија је чланица била и Рајбловићева на Монт Еверест је кренула са теже, северне, тибетанске стране, а у књизи су описани и дани чекања да се стекну временски услови за опасни успон. На завршну етапу успона из кампа на 8.300 метара надморске висине екипа је кренула у 11 сати увече, а на врх, 550 метара више, стигла је десет часова касније. Температура ваздуха била је на четрдесетом подељку испод нуле.
– Због висинске болести на тој висини не сме се остати дуже од 24 часа. На стази се не сме зауставити на више од пола сата јер, ако се стоји толико дуго, настају промрзлине. Хималаји су опасни и не праштају грешке. Дуж стазе наилазили смо на оне који нису пратили свој организам и заувек су остали на путу ка врху. Није свеједно када то видите – објашњава Драгана.
Током експедиције снимљене су бројне фотографије и направљен получасовни филм који је публика могла да погледа, а док је Рајбловићева причала о хималајској авантури приказивани су слајдови са Хималаја. То што је била једина жена у експедицији није било битно, за успон постоје правила којих се свако ко крене на тај пут мора придржавати.
Пре Монт Евереста Драгана је освојила још много врхова, а и после врха света наставила је да планинари. Свима који сањају о Монт Евересту и сличним изазовима препоручује да почну постепено од мањих врхова, од Србије па полако са стицањем искуства и кондиције да иду све више. Успони на врхове након Монт Евереста биће описани у другој књизи, а Драгана обећава да се до ње неће чекати девет година.
Н. Т.
