ЉУБОВИЈСКИ ВАЈАР БОЈАН ГРУЈИЋ НА СЛОВЕНАЧКОМ ФЕСТИВАЛУ РЕЗБАРЕЊА ЛЕДА – Све пролази, пре или касније

Љубовијски вајар Бојан Грујић у понедељак је у љубљанском Водном центру “Атлантис” почео да ради на леденој скулптури као учесник великог фестивала резбарења леда “Ледена дежела”, а данас, сутра његов шумски дух Лужичких Срба Космодеј, виши од три, три и по метра, требало би да буде готов

Толико труда, воље и снаге, толико маште и енергије уложи се у израду скулптуре високе више од три метра, а она, када се окрене прекидач и искључи хлађење, најпре почне да губи облик, а онда постане само велика бара на тлу. Љубовијски вајар Бојан Грујић (29) у понедељак је у љубљанском Водном центру “Атлантис” почео да ради на леденој скулптури као учесник великог фестивала резбарења леда “Ледена дежела”, а данас, сутра његов шумски дух Лужичких Срба Космодеј, виши од три, три и по метра, требало би да буде готов. Иако је за израду скулптура предвиђено тек неколико дана, фестивал ће трајати до марта, а онда ће скулптуре нестати.

– Раније сам тако размишљао, што направим у леду неће потрајати, али, заправо, када се човек запита, схвати да ништа није вечно и само је питање времена када ће проћи. За сто, хиљаду, две, три хиљаде година све прође, а ово само пролази много брже, али се и човек брже помири са тим – каже Бојан додајући да је најважније фотографисати рад.

Лед није једини материјал у којем ради, али су зими најчешћи такви фестивали и семинари. У Словенији ће направити скулптуру Космодеја зато што су тема фестивала бића из прича и митологије, а он, иначе, проучава словенску митологију и то, како каже, због знања ради знања. Грујић нема омиљени материјал за рад, ствара и у дрвету, камену, металу, а већина скулптура је у вези са словенском митологијом. За разлику од дрвета, лед не трпи ударце па је, поред осталог, и због тога теже радити са њим.

– Најтежи проблем са ледом је то што је веома крт, ломљив, чак се може рећи да је лакше у камену радити, али све зависи од тога како се гледа. Са друге стране, мекши је и лаганији за рад него дрво. Незгодно је и то што се ради на ниској температури па је и осећај у рукама сасвим другачији, теже је радити. Користи се опрема за рад у шумарству на ниским температурама, или ски опрема, али се зато и ради већи формат скулптуре, и користи крупнији алат – објашњава млади вајар.

Бојан је баш ових дана предао један рад за Француску, биће то скулптура од нерђајућег челика који ће потом бити исполиран, а током зиме највероватније ће учествовати на још неким фестивалима. Његове скулптуре налазе се у неколико градова Србије, а досад највећа изложена је у Апатину.

Н. Т.