НАШИ СМО – Заслужено
Када сам био мали, мислио сам да се само деца понашају незрело, непромишљено, наивно јер једноставно нису довољно зрела да мисле и чине другачије. Како сам низао године, видео сам да се понашање већине много не мења осим тема око којих показују исте особине као и када су вукли шерпице по песку. Стигао сам до пола века трајања, а видим да неки и са пет или шест деценија и побелелим главама падају на јефтине форе без довољно промишљања какво сам некада мислио да имају одрасли.
Несхватљиво је како се тај одрасли свет навикава на свакакве ствари, пристаје на свашта, прима готово све здраво за готово, најчешће видећи у томе неку ситну корист и не стремећи ка бољем и вишем. Задивљује лакоћа пристајања, прилагођавања и навикавања на све. Али буквално.
Гледам у понедељак изјаве пензионера на “обојеној” телевизији који су добили по пет хиљада динара од Владе Србије. Питају их како ће потрошити новац, као да су добили по пет хиљада евра, а не динара, а одговори су “Вратићу дуг, имам ћерку студента па сам се задужио”, други каже “Купићу унуцима чоколаде и још нешто, нисам одавно”, а трећи каже да “Сваког месеца одвојим хиљаду ако успем па ће ми ове паре добро доћи да купим нешто дрва, колико ће ми огрев потрајати, видећу”.
Та је вест била једна од ударних и неколико дана уочи поделе новца. Па зар већина тих пензионера није своје пензије зарадила рмбајући по 40 година, остављајући здравље, младост, снагу на својим радним местима. Радили и одвајали у ПИО да сутра имају мирну старост. Кад оно, међутим. Зезнула нека господа државу, растурили је, продали све што је деценијама стварано па сад дошло време да пензионер не само да не може мирно да троши “јесен живота”, већ не може ни да умре. Како да мре кад мора да прима пензију и издржава децу која су завршила школе, поженила се, поудавала, а немају посла нити свој кров над главом. Где да одапне па да се секира на оном свету како ће деца без његове пензије. Овако гурају даље па дочекаше и тих пет ‘иљадарки, а ускоро ће и повишицу па да их бог види, не мислим буквално. Одрастали у тешким временима, градили земљу, навикли на мало па им и ово доста.
Додуше, они бар примају пензије, питање је шта ће бити са генерацијама које сада раде, хоће ли уопште бити пензије или ћеш радити докле дишеш, па и дуже. Шта ли ће бити када одрасту генерације које сада стасавају? Ови навикли на добре патике, скуп телефон, све у фулу, има да им се створи и када нема. Већина троши немилице, а на сваки рад, нарочито поштен, гледа као на губљење времена. Кад одрасту, биће весело. Бара мала, а много крокодила, хоће много и само за себе. Далеко од тога да је у “моје време” све било бајка, али није ни овако.
Шта очекивати сутра када истраживање које је обухватило 600 ученика из пет београдских школа показује да се сваки четврти основац не осећа сасвим безбедно, готово петина свакодневно доживи вређање и исмевање, а око трећине желе да се освете неком ко их је повредио. Готово петина ученика би прихватила да исмева вршњака само да не буду искључени из своје групе. Замислите кад они почну да руководе, од месне заједнице, града до врха државе. То ће бити весело. Од приче да су нека друга времена и да не важи стари систем вредности нема вајде. Одрасли би требало да утичу на младе, науче их, уколико знају како, јер кад ови одрасту, а не промене се, биће касно. Загледани у ту ЕУ, заузети великим темама, одрасли се довољно не баве “ситницама”. Ко ће тиме да се бакће, ваља нам поново на изборе, можда, а до одлуке ћемо да пратимо драматично најављивање дана одлуке. Да смиримо живце, сервирају нам се ријалити и музичка такмичења, само весело.
Дотле ако имате у кући неког пензионер,а чувајте га, није важно да ли имате плату јер сваки динар добро дође иако ће плате и пензије бити “никад веће”.
Кад сам код динар,а прочитах писаније чији је аутор сатиричар и писац Бојан Љубеновић – “Није тачно да је биткоин прва виртуелна монета на свету. Прва је динар. Нико га нема, а сви га троше”. Вала баш. Одох сад до оца, није ваљда већ потрошио свих пет хиљада?!
Т.М.С
