КУЋА НА СЕЛУ (14) – Добили смо кров над главом
Скупштина града је крајем прошле године донела одлуку о издвајању пет милиона динара за куповину куће на селу за младе брачне парове који немају запослење нити решено стамбено питање. Интересовање је показало педесетак парова из целе Србије, четири пара су се пријавила на конкурс, само два су испунила услове
Породица Драгане Живановић једна је од две које су добиле прилику да купе кућу са окућницом у неком од лозничких села захваљујући конкурсу који је прошле године расписала градска управа у Лозници. Добили су милион динара и захваљујући томе успели су да купе кућу са пет ари у Горњој Ковиљачи.
Драгана (35) је пре петнаестак година завршила високу пословну школу у Ваљеву, по занимању је економиста, али никада није радила у својој струци. Углавном је радила у трговини. Пре три године је родила сина и од тада је без посла. Супруг Милан (39) сезонски ради спољашње и унутрашње радове на грађевини и тренутно је на терену где настоји да заради новац неопходан за уређење куће.
– Чим сам сазнала за конкурс, предложила сам супругу да се пријавимо. У почетку није био за то, углавном, због папирологије коју је требало скупити, али на крају одлучили смо да покушамо. Рођени смо на селу и желимо да останемо у Горњој Ковиљачи и ово је био једини начин да дођемо до крова над главом. Наши родитељи нису били могућности да нам помогну, а ми сами нисмо могли да скупимо довољно новца да бисмо решили тај проблем На срећу успели смо уз помоћ градске управе и сада имамо своју кућу. Уредили смо је колико смо могли. Има још посла и то ћемо полако завршити – пресрећна је Живановићева.
Каже да воле село и да им је велика жеља да ту и остану. Ту су им родитељи, пријатељи, навикли су се на окружење, људе у селу и како истиче Драгана, не би то мењали за живот у граду.
– Може да се живи на селу и млади би требало да остају у селима, а не да трче у град. Не верујем да их тамо очекује нешто боље него што имају овде. Не може се поредити живот на селу и у граду. Овде је за мене много лепше. Док сам студирала, живела сам у граду, у четири зида, без дворишта и није ми се допало. За мене је Горња Ковиљача најлепше место за живот моје породице. Средина је здрава и овде бар мештани могу да произведу храну за своје потребе, док у граду морају све да купе. У селу се мирније живи, а град није далеко. За час посла стигнемо до Лознице и тако нам је све надохват руке. Сада имамо своју кућу и то је најважније – каже Драгана.
Оно што им предстоји јесте проширење породице. О томе су и раније размишљали, али нису имали услове, подсећа Живановићева.
– Волимо децу и желимо да проширимо породицу. Док нисмо имали кућу, нисмо се усуђивали на тај корак. Сада имамо кров над главом и то је срећа која се не може измерити или описати – каже она.
Драгана сматра да је идеја да се млади на овај начин подстакну да остану да живе на селу веома добра.
– Треба покушати. Сви који успуњавају услове не би требало да се двоуме око пријављивања на конкурс. Ово им је добра прилика да се скуће. Лепо је на селу и млади не треба да пошто-пото одлазе у градове. Надам се да ће на овај начин у годинама које долазе још много младих брачних парова решити своје стамбено питање и остати да живи на селу – поручује Живановићева.
ЕЛН
Пројекат подржава Град Лозница
