НЕПОДНОШЉИВА ЛАКОЋА ПРОПАДАЊА (9) – Кад народу прекипи

Према последњим информацијама, за некадашње објекте Хотелско-туристичког предузећа (ХТП) изгледа да стижу бољи дани, можда чак слични онима од пре скоро једнога века када је Бања Ковиљача проживљавала своје златне године. Крајем 2015. то није изгледало тако и велико је питање како би се прича даље одвијала да се почетком 2016. није, као што се то некада говорило, “десио народ”, односно удружења грађана која су указала на опасност од самоурушавања Кур-салона, а онда уз подршку прво локалних, па и осталих медија, почела да “буде” надлежне који су коначно кренули да траже спас за симбол Ковиљаче

Пре скоро две године хроничар “краљевске бање” Владимир Вуловић алармирао је јавност и указао на катастрофалну ситуацију са најпознатијом бањском грађевином, да ће се, ако се брзо не промене окапнице, олуци и цреп и не поставе људи да чувају Кур-салон, он срушити, а онда је подржан представницима више удружења грађана из Бање Ковиљаче упознао и локалну власт са ситуацијом.  Додуше, јесте се локална самоуправа због стања у Кур-салону обраћала Агенцији за приватизацију и ресорним министарствима, али и објашњавала како не може тек тако да улази у то здање које није њено власништво. Слато је више писама министарствима туризма, економије, Агенцији за приватизацију, указивано на проблем ХТП и стање објеката, али су добијани одговори  да су надлежни за ХТП Агенција за лиценцирање стечајних управника, да се ради о правном проблему,  односно парници која се води пред Привредним судом у Ваљеву. Углавном, много приче, а мало конкретних и ефикасних потеза. Суштина је била да град то не може да реши и нема право да улаже новац у објекат који није његов, нити је у његовој надлежности.

Међутим, грађани Ковиљаче су тада подсетили градску управу да на основу Закона о локалној самоуправи  има право и обавезу да заштити културна добра на својој територији, а онда је напокон и започето стварно тражење решења пре него што се у Кур-салону саставе плафон и под. Удружења грађана су чак била спремна да финансирају хитне радове  да се заустави даље пропадање здања јер је сваки дан важан и нема више времена за празне приче и јалова обећања. Вуловића, председника Удружења “Краљевска Бања Ковиљача” подржала су удружења грађана “За Бању Ковиљачу”, “Културни центар Бања Ковиљача”, “Краљевски карневал”, “Музеј битке на Дрини”, “Дрина у срцу”, “Мото-клуб Блек драгонс”, Гљиварско друштво “Љубомир Вуксановић Барле”, Црквени хор “Сабор српских светитеља” као и грађани Ковиљаче. Бранко Пејак био је спреман да дреши кесу само да се спасе симбол Ковиљаче.

Кад се умеша држава

Онда се коначно умешала и држава под притиском јавности и почела да се бави имовином предузећа које је коју годину пре подржавила. Кур-салон који је непокретно културно добро, иначе, у надлежности је Завода за заштиту споменика културе из Ваљева, али ни из те установе није било охрабрујућих одговора о његовој судбини. Коначно је Републичка дирекција за имовину 18. марта 2016. предала Кур-салон, али и виле “Босна” и “Ковиљача”, управну зграду ХТП и део старог блатног купатила, магацин и вешерај, на управљање Специјалној болници. Записник о примопредаји објеката ХТП у стечају, Републици Србији потписали су повереник Агенције за лиценцирање стечајних управника  Предраг Манојловић, директор Републичке дирекције за имовину Јован Воркапић и др Александар Јокић, в. д. директора Специјалне болнице. Тиме је реализован ранији договор којим Кур-салон и остали објекти добијају титулара који их уз помоћ државе може спасити даљег пропадања.

Специјална болница и њен директор др Јокић нису седели скрштених руку већ су се дали на посао. Објекти су очишћени и обезбеђени, а на бањској дворани је прошлога лета саниран кров и спречено прокишњавање. За унутрашње радове на Кур-салону је издата грађевинска дозвола, а држава је обећала да ће помоћи да се и тај посао уради. Урађен је идејни пројекат и према грубој процени за грађевинске радове требаће 148 милиона динара, а ни унутрашње опремање неће бити јефтино и зависиће од услова које буде дао Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву.  План је да на јесен 2018. у обновљеном здању Кур-салона буде обележено 160 година организованог лечења у Бањи Ковиљачи. Идеја је и да се оспособе за коришћење обе виле и некадашња управна зграда ХТП, односно сви објекти који су предати Специјалној болници.

Грађани и “седма сила”

Вуловић, “кривац” што ће чувена бањска дворана  вратити стари сјај, за ЛН каже да је “велика је срамота што је уопште дошло до тога да Кур-салон као културно историјски и архитектонски идентитет не само Бање Ковиљаче, већ и читавог региона, дође на руб пропасти” јер “Бања Ковиљача без овог оригиналног здања не би била то што јесте, а и држава Србија би изгубила изузетно културно благо”.

– На сву срећу, уједињени око једне искрене идеје успели смо да се организујемо на време и покренемо акцију за спас Кур-салона, здања за које смо емотивно везани не само ми, већ и наши  пријатељи, гости, сви који су бар једном закорачили у чувени бањски салон. Акција, која је од стране многих, у старту била осуђена на пропаст, успела је захваљујући јединству грађана Бање Ковиљаче, невероватној енергији коју смо уложили у ову борбу за спас Кур-салона и медијској подршци, где су се посебно истицала константна пажња и праћење  Лозничких новости. Сматрам да је пронађено исправно и адекватно решење, да се Кур- салон, управна зграда, као и бањске виле “Босна” и “Ковиљача” предају на коришћење Специјалној болници. Ова установа својим досадашњим радом и односом према делу културног наслеђа Бање Ковиљаче, улива поверење грађанима и бањским гостима да ће, како је обећано, већ наредне године кренути у комплетно сређивање Кур-салона, уз помоћ надлежних локалних и државних институција. Грађани Бање Ковиљаче и бањска удружења спремни су да учествују и у овој акцији и дају допринос обнови Кур салона. Подржавам идеју да на 160 година од почетка организованог лечења он засија у свом пуном сјају и поново прими госте који жељно ишчекују комплетну обнову. Добро је што је санација оштећења урађена на време, можда су грађани очекивали да ће обнова здања кренути раније, али смо свесни тежине финансијске ситуације и бићемо задовољни ако се остваре обећања садашњег корисника, у шта не сумњамо – каже Вуловић.

Њега као туристичког радника посебно радује чињеница да ће ускоро домаћим и страним туристима испред обновљеног Кур-салона, моћи да говори о историји и традицији заоставштине краља Александра Карађорђевића. Вуловић каже да му је драго  што ће се у неком наредном периоду, будућим генерацијама, на овом примеру показивати да ништа није недостижно када постоји искрена жеља грађана који верују у своју идеју и који ће дати све од себе да је спроведу у дело.

Судбина Кур-салона пример је да грађани окупљени око исправне идеје  могу надлежне приморати да се покрену и заиста нађу решења за конкретан проблем. Да се нешто слично раније десило ,можда ни ХТП не би доживео судбину какву јесте, али ни неки други објекти у лозничком крају који се данас могу описати једном речју – пропали.

 Т.М.С

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије