КУЋА НА СЕЛУ (12) – Посао пре свега

Горња Ковиљача је од града удаљена 12 километара и до ње се лако и брзо стиже. Пут је добар, а аутобуски саобраћај је редован. На сваких пола сата све до 21 час аутобуси саобраћају између града и ове месне заједнице. У селу немају пошту, амбуланту, дом културе, али то нису разлози због којих одлазе у друга места, кажу младу. У питању је посао којег у селу нема

Горња Ковиљача има око 650 становника, а већина се бави пољопривредом, углавном само за своје потребе јер су парцеле уситњене и немају могућност за озбиљнију производњу.

– Само неколико породица има веће поседе, озбиљно се бави пољопривредом и од тога живи. Мали је број оних који имају механизацију тако да када све плате, једва да покрију трошкове. Углавном производе храну за своје породице, али то ни изблиза није довољно за квалитетан живот. Млади се тешко одлучују за пољопривреду, а стари су се већ уморили. Мали је број мештана који је успео да се запосли у граду и околним местима. Људи се некако сналазе, али све теже јер посла нема. Добро је што у селу постоји четворогодишња школа, издвојено одељење ОШ “Вера Благојевић” из Бање Ковиљаче, са којом имамо одличну сарадњу. Школа у нашем селу има 25 ђака, а ове јесени у први разред је уписано њих шесторо. Биће првачића и догодине јер имамо пет предшколаца – каже Марко Марковић, председник Савета месне заједнице.

Марковић каже да је асфалтирање сеоских путева један од приоритета, али и да то не могу без помоћи локалне самоуправе. Очекују да у наредном периоду, мало помало, почне асфалтирање ових путева.

– Захваљујући новцу из градског буxета бетонирали смо више успона, прилаза и мањих улица како наша деца не би газила блато на путу до школе. Више од половине домаћинстава у селу има градску воду, а 49 породица водом се снабдева из сеоског водовода. Немамо месну канеларију и тренутно користимо просторију у оквиру основне школе. Урадили смо пројекат за изградњу месне канцеларије на земљишту где је игралиште ФК Студенац. У оквиру зграде планирали смо да изградимо и нове свалачионице. Градском већу предали смо захтев да нам одобри новац за ову намену.  ФК Студенац је практично једино место окупљања младих из нашег села. Тешко да би и клуб опстао да нема велике помоћи Зорана Мирковића, власника етно-села “Сунчана река”, и Милована Пурића из Бање Ковиљаче, који је председник клуба  – каже Марковић.

Он истиче да је велики проблем што се млади све теже одлучују за оснивање породице. Главни разлог је, каже, недостатак сталних прихода. Посла нема и већина их се одлучује да посао потражи, пре свега, у иностранству, истиче Марковић.

Мирко Мишић (24) је физиотерапет и тренутно на одрећено време ради у Специјалној болници за рехабилитацију “Бања Ковиљача”. Иако нема стални посао, у једно је сигуран – неће као многи његови вршњаци отићи из земље у потрази за бољим животом.

– Волим ову земљу и не намеравам да је напустим. Горња Ковиљача је мала средина и нема много садржаја који би привукли младе. Ипак, град је близу тако да лако можемо да испратимо све догађаје који нас интересују. Млади из нашег места који по завршетку средње школе оду на факултет ретко се по завршетку школовања враћају у Горњу Ковиљачу. Они који су остали у селу не раде готово ништа. Нема посла и то је највећи проблем. Верујем да би млади остали да живе на селу када би могли да нађу посао. Покушаћу да се запослим и останем овде, не бих да мењам место боравка. Овде бих желео да оснујем породицу – поручује Мишић.

Ивана Пантелић (21) је медицинска сестра и донедавно је радила преко јавних радова на Одељењу педијатрије у Општој болници у Лозници. Тренутно је незапослена.

– Готово сви моји вршњаци су отишли из села. Они који нису покушавају да оду у иностранство. За оснивање породице неопходна су сигурна примања. Остала бих овде када бих успела да се запослим. Ту ми је породица и не бих имала разлога да идем даље. Навикла сам се на људе и верујем да би ми било лепо овде.  Била бих у прилици да оснујем породицу и децу подижем у Горњој Ковиљачи. Овако, без посла, тешко је одлучити се на тај корак. Ако не буде посла, млади ће и даље одлазити  у потрази за бољим животом – каже Ивана.

В. Ст.

Пројекат подржава Град Лозница