НЕПОНОШЉИВА ЛАКОЋА ПРОПАДАЊА (8) – Кад те држава подржави

Хотелско-туристичко предузеће (ХТП) “Бања Ковиљача” је у процесу приватизације провело девет година, али није имало ниједну аукцијску продају због проблема разграничења друштвене и државне имовине. Пошто је постало јасно да од приватизације неће бити ништа, очекивало се да решење донесе подржављене предузећа које се догодило јануара 2011. године. Као власник ХТП од краја јануара 2011. у Агенцији за привредне регистре уписана је држава Србија. Тада је уписана вредност државног капитала ХТП од 8,6 милиона евра, а акцијског 17.000 евра. Заличило је да се држава коначно сетила ХТП и Бање Ковиљаче и да ће сада узети ствар у своје руке. Очекивало се јесте, догодило се баш и није

Локална самоуправа је, како су то тада изјављивали представници Града, покушавала да реши ситуацију. Били су у “сталном контакту са ресорним министарством и Агенцијом за приватизацију”, и “нема коме се нису обраћали”, али слаба вајда. Чак је прве године подржављења држава показала да мисли о ономе што је њено па су у августу исте године почела реконструкција првог спрата хотела “Подриње” за шта је из Фонда за развој добијено 15 милиона динара. Пре тога је, како су тада говорили у предузећу,  последње улагање у ХТП било пре деценије када је уређен плато испред ресторана “Три чесме”, а комплетно реновирање и кречење објеката било је урађено пет година раније. Урађено је 18 двокреветних соба и два апартмана са укупно 45 кревета, што са хотелским базеном и конгресном салом “омогућава пријем и најзахтевнијих гостију”. Деловало је да стварно стижу бољи дани.

Од наде до стечаја

Међутим, мада је почетком 2011.  предузеће подржављено, тек је средином децембра 2013. Надзорни одбор именовао за извршног директора Животу Исаковића. Он је очекивао да држава што пре саопшти чему се тежи, односно каква ће бити судбина предузећа. Очекивао је да се држава изјасни да ли је заинтересована  за предузеће, да ли иде на лицитацију или ће се оспособити да функционише нормално, па ће, ако дође време за лицитацију, као активно предузеће имати већу вредност. Упозоравано је да времена нема, да је сваки дан важан. Дугови, блокиран рачун, имовина која је пропала, мало од зуба времена, више од оних који су кренули да краду и черупају. Из ХТП су слали сигнале за помоћ, али узалуд, док се држава премишљала, нису судски извршитељи који су долазили, пописивали па по багателним ценама на лицитацији продавали покретну-имовину возила, кревете, столице, кухињске апарате… Онда је постало јасно да се плови у луку звану стечај. Без недовољне подршке државе, са вишемилионским дуговањима и блокираним рачуном, предузеће је затражило увођење стечаја. ХТП је иначе, користио своју имовину иако се она 40 година после раздвајања и даље водила на Специјалној болници за рехабилитацију.

Решењем Привредног суда у Ваљеву у Хотелско-туристичком предузећу (ХТП) “Бања Ковиљача” је од 22. октобра 2014. године отворен стечај. Објекти су од увођења стечаја затворени и у њима није било никога, па ни чувара, тако да је све остало на милост и немилост времену и људима.

Ничија имовина, ничија надлежност

Од увођења стечаја у првим данима скинути су бакарни лимови са “Млечног ресторана”, бакарни покривач са Кур-салона. Виле “Ковиљача” и “Босна” биле су у таквом стању да им се смешило буквално урушавање, а слично је било и са вешерницом која се наслања на Специјалну болницу. Малтене свакодневно одмаралиште “Гучево” било је на мети провалника.

Предузеће које је у саставу имало дворану каква је Кур-салон, одмаралиште “Гучево”, две виле, два ауто кампа, на Дрини и на Гучеву, а налазило се у једном од најлепших бањских паркова у земљи, дошло је до руба пропасти. Увођењем стечаја за 35 запослених је престао радни однос, отишли су на евиденцију НСЗ, а ионако начета имовина предузећа остала је незаштићена, са невеселом перспективом да уколико се ништа ускоро не предузме, доживи судбину некадашњих “Вискозиних” фабрика. После много  “то није у нашој надлежности”, изгубљеног времена, чекања да се држава сети ХТП, највеће туристичко предузеће Подриња стигло је до зида на коме је писало стечај. Да би се спасло шта се спасти може, како би били сачувани  од пропадања, “Три чесме” и хотел “Подриње” су 2015. издати Зорану Мирковићу, власнику ерно-села  “Сунчана река”, а  трајање закупа је орочено до окончања стечаја, односно продаје ових објеката.

Док је за њих нађено решење, украс Бање Ковиљаче дворана Кур-салон је полако, али сигурно ишла ка самоурушавању, а нико се због тога није баш много бринуо мада је на папиру био под заштитом државе, као и други објекти и сам бањски парк,  и налазио се у надлежности Завода за заштиту споменика културе из Ваљева. Све док почетком прошле године грађани нису дигли глас за спас овог здања и почели да “буде” надлежне.

ЕЛН

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије