НАШЕ ГРЕШКЕ – Да ли председник општине каже или лаже

НАШЕ ГРЕШКЕ – Да ли председник општине каже или лаже

Ко ради, тај и греши, али није, наравно, свака грешка иста, неке су мање, неке више видљиве, безазлене или са озбиљним последицама. Грешке у новинама су, међутим, грешке у излогу. Нарочито када се поткраду у наслову. Таквих, словних, имали смо више, није да не нервирају, будемо љути на себе због пропуста, али увек се неко нађе да каже утешну –  биле су нам очи преморене после 12 сати пиљења у компјутер. Али, то у принципу нису грешке због којих се диже већи притисак, има међутим, у историји нашег листа грешака које су могле имати озбиљне последице, а нису само захваљујући добронамерности људи на које су се односиле.

Први број, прва грешка, нимало безазелна. У тексту под насловом “Чији су одборници” који је доносио озбиљну анализу стања у локалном парламенту  (крзање одборничких група, нарочито ДС и стварања нових на самом крају мандата због места у сталном саставу ОИК) неким чудом из реченице у којој је наведено које су одборничке групе и даље у “пуном капацитету” испала је СПС. Како, ко ће знати. Написано, а нема га. Једино логично објашњење мало дуже задржан прст на дугмету бацскспаце или делете током исправке текста. Звони, телефон непрестано звони, људи зову честитају. Функционерка локалног СПС, без честитке, без осврта на чињеницу да Лозница поново после 18 година има своје новине, зове и каже: Имате грешку у новинама. И СПС има одборничку групу и право на представника у ОИК! Нема везе што се СПС спомиње више пута током текста, поводом исте те ОИК, али, ето зафалио је у тој једној реченици. Није било пријатно, али није нам пуно ни замерено.

У тим првим бројевима било је још грешака, дупло преломљен текст на различитим странама, покоја словна грешка и обиље цртица где им место није, а које настају током прелома. Запамтили смо једну, збиља крупну којој додатну тежину даје време наставка. Изборна кампања, ми водимо рачуна да све странке буду равномерно заступљене, да грађани не остану ускраћени ни за једну важну информацију и услед толиког труда – грешка. Ако није у наднаслову или у наслову, онда мора бити у потпису фотографије,  тамо где се најбоље види. Младен Симић, тадашњи председник ГО Нове Србије, у потпису фотографије са митинга странке постао је председник ДС. НС-ДС нису били баш у непријатељским односима у то време, али, председник је председник.

Нормално, грешку смо видели чим смо отворили новине, касно за интервенцију, на време за секирацију. Нико није реаговао, јасно им је било да је грешка због брзине, али ако се некада и тешимо брзином, никада своје грешке не узимамо олако. Позовемо Симића, извинимо се, он лафовски прихвати извињење.

После тога стекли смо и мало рутине, а опрез и контролу смо подигли на знатно виши ниво. Али, опреза и контроле никада довољно, нарочито када су председници у питању и све док К и Л на тастатури буду стајали једно поред другог.

Дакле, ван конкуренције остаје грешка настала у вести о “Сомовијади” у Малом Зворнику када је главна уредница у тексту новинара дописала изјаву тадашњег председника општине.

– Сад сам се чула са председником општине и могла бих  у твоју вест да допишем његову изјаву да не правимо непотребно нови текст – предложила је ЗВ.

– Може, рече СП.

И написа. Оде кратка изјава уз вест уз потпис – лаже за ЛН председник Општине Мали Зворник.

Нисмо одмах приметили. Изгледа да није нико. Ни председник, ни читаоци. Или је председник био довољно мудар да прећути. Само после неколико дана потписани аутор смејући се скрену пажњу шта смо објавили. Замислите, лаже председник. Бар да је било на некој крупнијој теми него на пецању сома.

Сви смо се смејали, јер смех јесте права реакција на такву грешку још откад се у предратној “Политици” “Краљица испрцала у Дубровнику”.

Л. Н.

Сaша

И новинари ЛН били су “жртве” рутинских грешака у новинама, па се тако догодило да  колумна коју је написао Саша Трифуновић, омашком буде пропраћена потписом и сликом Зорице Вишњић. Пошто је то једна од омиљенијих рубрика већине читалаца ЛН, који чак знају и распоред и препознају стил аутора,  а Саша је баш написао добар текст, остало је само да у следећем броју у којем је по распореду био ред на колумну З.В она допише исправку: “Аутор колумне у прошлом броју био је Саша Трифуновић, а не ја иако бих радо задржала потпис испод таквог текста”.

Дуле

Када је прелом новина ушао у рутину, а из редакције изашао грч како ћемо и шта ћемо и да ли ћемо све урадити на време и како треба, у редакцију је у ситне сате, када, обично,  радимо насловну, ушетао шеретски дух главног “преламача” Душана Јошића. И док Јово Михајловић, наш коректор и лектор предано у још једном кругу проверава да ли је све у реду, Дуле већ има спремну замку за њега – било у потису фотографије или чак на насловној – типа голотиња уместо сиротиња, шевио уместо одушевио, јунци уместо јунаци…

Јово би, наравно, одмах реаговао, сви бисмо се слатко насмејали, али смо се договорили да то више не радимо како се не би десило да нешто такво оде у штампу. 

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )