НЕПОДНОШЉИВА ЛАКОЋА ПРОПАДАЊА (6) – Имовина ”Вискозе” као Гордијев чвор

Да је “Вискоза” уништена, више је него јасно, али није шта ће бити са њеном имовином, али и земљиштем на коме се налази оно што је преостало од њених фабрика. Лозничке новости су још пре неколико година указале чињеницу да се према катастарским књигама неколико парцела у граду и на Лагатору, као и готово цело насеље Градилиште води на “Вискози”, али и да се  део те имовине која  се користи као јавна површина не може изузети из стечајне масе. У међувремену су уследили захтеви за реституцију, што је додатно усложило ионако нимало једноставну ситуацију. Посебно је питање како ће сам фабрички простор бити сређен и употребљен јер оно ругло мора бити сређено, кад-тад

На питање има ли држава планове шта урадити са фабрикама као што је ХК “Вискоза” и, уколико има, какви су, из Агенције за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ)  одговарају да је над стечајним дужницима из система “Вискозе” покренут стечајни поступак у оквиру којег је донето решење о банкротству, а то значи уновчења њихове имовине. После тога она ће постати власништво будућих купаца па АЛСУ “не може знати на који начин ће бити искоришћен простор на којем се налази некадашња “Вискоза”. Стечајни управник нема информацију колико грађана полаже право на делове земљишта на којем се налази некадашњи хемијски гигант, али  у свом последњем одговору ЛН-у стечајни управник наводи  да је укупно поднето 13 захтева за повраћај непокретности које су у поседу стечајних дужника из система ХК “Вискоза”. Када ће бити окончани поступци по поднетим захтевима, нема податак,а јер је то у делокругу Агенције за реституцију. Колике површине обухватају поднети захтеви за враћање одузете имовине, знаће се по окончању поступака. Објашњавају и да су у иницијалним захтевима подаци непрецизни и непотпуни, без потпуне ознаке имовине и доказима непоткрепљених пријава, пошто је првобитна парцела, за коју је поднет захтев касније дељена или укрупњавања, те се до окончања поступка  не може утврдити који се део односи на стечајног дужника.

Имовина ван фабричког круга

Према ранијим информација добијеним у локалној самоуправи, неколико парцела у самом граду и на Лагатору води се према катастарским књигама  на “Вискозу” док је њено и готово цело насеље Градилиште. Само је главна саобраћајница на Градилишту, која води од  некадашњег “Вискозиног” хотела до зграде Развоја и даље ка прузи, јавна површина, док се све остало према катастарским књигама води као “Вискозина” имовина, односно неких њених фабрика. На Градилишту се осим улица и путева, дела магистралног пута, налазе и стамбене зграде у којима су станари откупили станове, а и то се земљиште  води као “Вискозино”. Овде је саграђена и аутобуска станица која је по “књигама” такође на “Вискозиној” земљи. Када се током 50, 60 и 70-их година увелико градило, није се мењало власништво земљишта па у катастарским књигама промене нису евидентиране. Тада се није слутило да ће “Вискоза” завршити у стечају па се десило да цело Градилиште буде и дан данас њено и да се, на пример, улица иза бившег “Лофолена” води као њена.

Одговарајући на питање шта се све води као имовина некадашње “Вискозе” ,из АЛСУ кажу да су стечајни дужници из њеног система књижни власници великог броја непокретности, објеката и земљишта у кругу и ван круга некадашње фабрике. На досадашњу продају те имовине утицало је више фактора, постојање опасних хемикалија и материјала које је требало уклонити са постојеће локације, а за шта стечајни дужници нису имали новаца јер се ради о великим износима. Држава је обезбедила новац  и до сада је уклоњен део опасног материјала који је представљао највећу опасност,  међутим, проблем није решен у потпуности. Затим поступци који се воде пред Агенцијом за реституцију по поднетим захтевима за враћање одузете имовине. Проблем је и што се у оквиру земљишта које припада стечајним дужницима које је ван фабричког круга налази и оно које служи за јавну употребу као улица, део земљишта у власништву стечајних дужника налази се испод стамбених зграда, где су они власници стамбених зграда, а физичка лица власници посебних делова, односно станова. Ту су и проблеми у прибављању адекватне имовинско-правне документације.

Продато неколико објеката

У тим околностима уновчена је имовина која је имала потребну документацију и где није било никаквих сметњи за продају. Од укупне непокретне имовине стечајних дужника до сада је продато само неколико објеката. Од имовине “Стандарда” хотел са анексом, перионица са магацином дисконта и магацин, а од имовине “Свиле” зграда Развоја. Према последњим информацијама из АЛСУ почетком прошлог месеца продат је део имовине стечајног дужника “Целвакно”, приземни пословни објекат као зграда за коју није позната намена, на потезу Вере Бајан, са земљиштем под зградом-објектом површине 1.848 квадратних метара. Пре 11 дана била је заједничка продаја  дела имовине стечајних дужника “Центрофана” и “Свиле”, али се нико није јавио. Из АЛСУ наводе да ће стечајни управник и у наредном периоду продавати имовину стечајних дужника само у случајевима где за то постоје законски услови, водећи при томе рачуна о свим пратећим проблемима.

Јасно је да ништа око “Вискозе” није једноставно, а да су године које су протекле у знаку њеног черупања само учиниле да решења многобројних проблема буду све даља и компликованија. Једино извесно је да разрешавање овог Гордијевог чвора неће бити ни брзо ни једноставно, а утисак је да није, бар јавно, ни било неке посебне воље да се то и деси. 

Т.М.С

Пројекат подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.