НАШИ СМО – Троножац
– Кад повећамо плате и пензије, значајно ће се увећати потрошња, односно БДП. То ће бити трећа нога на столици на којој бисмо могли да седимо – рече човек и не трепну. И то не обичан човек већ председник једне државе и то наше, до јуче био премијер. Интересантно, а ја мислила да столица има четири ногаре или ноге, како рече А. В. Да је то рекао бивши председник, не би ми било чудно, њему је добар и троножац док пече ракију, али овај нови, савремени, то да каже?!
Додуше, у време Вука Караџића били су троношци, оне мале столице на три ногаре па је ваљда на њих мислио, мада ни ту нема логике. Ко још има троножац? Полиција кад на њега постави „фаму“, можда је мислио на “Икеину” столицу за риболовце и кампере с обзиром на то да је недавно у Београду свечано отворио трговински центар овог светски познатог шведског произвођача намештаја.
Ето, све важно се дешава у главном граду. Ускоро ће бити као у оној народној у некадашњој Југи – Збогом Босно, одох у Сарајево. Код нас – Збогом Србијо одох у Београд. А сећате ли се, 2009. године када је најављиван долазак „Икее“ у Лозницу, али од тога није било ништа. Можда зато што немамо ауто-пут, а можда је затајила и ондашња власт. Било је то у време владе Мирка Цветковића у којој је Млађан Динкић био министар финансија, он није помињао троношце, али је као и Вучић 2010. године изјавио да плате и пензије треба одмрзнути што би на краћи рок значило веће буџетске расходе, на средњи рок већу потрошњу, отварање нових радних места и веће приходе. И тада нам је ММФ кројио капу па тако нешто није дозволио. С обзиром на то да су ММФ и Светска банка садашњег министра финансија Душана Вујовића изабрали за министра године за централну и источну Европу, од тога и може бити нешто. Ако пре тога не поднесе оставку, како сазнају таблоиди из поузданих извора.
Историја се, дакле, понавља, па иако дојучерашњи премијер а садашњи председник на сва уста критикује “досовску владу”, има исте идеје као и она. И то није први пут. Мењају се владе, долазе нови ликови некадашњи опозиционари и све остаје исто. Увек се гледају политички интереси, за све лоше оптужују се дојучерашњи властодршци, понављају се исте грешке, а пита се ММФ…
Да не буде забуне, нисам против повећања смањених плата и пензија, није их ни требало дирати, али игре око њих су само пример уобичајене политичке праксе. Играња са људским животима – сад ти узмем па ти вратим и правим се добар. Има оних који у то и поверују.
Да се неке ствари понављају, доказ је и недавна емисија „Ћирилица“ (не знам шта је тим називом аутор хтео да каже) на оној несрећној телевизији са националном фреквенцијом а страним именом, из које је на друштвеним мрежама освануо снимак младића који пада у несвест. Мало се зезнуо, Вучић није ни трепнуо а камоли се померио и пришао да пружи помоћ. Није тражио ни да се емисија прекине.
Погађате, дечко је пао у погрешно време, нема председничких избора па ни предизборне кампање, зашто се замарати и замајавати са неким тамо клинцем који је хтео да буде упамћен, а можда је хтео и да испровоцира па направио перформанс као и студенти на пролећним демонстрацијама. Ко зна, можда је и професионални статиста па се уморио од силних снимања и… ради ли уопште та клима у студију? Интересантна нека емисија, неко пада у несвест, некима се види гуза, често гостује Вучић и одговара на сталне нападе опозиције без њиховог присуства. Уосталом, и та опозиција само седи у кафани и ништа не ради осим што пљује по Вучићу, кујући планове да дође на власт и настави са пљачкањем опљачкане земље Србије. С обзиром да њихове вође, не могу никако да се договоре да заједно наступе они су, како каже, и његови најбољи савезници. И у праву је.
Ја их замишљам како се клате на троношцу и гуслају о новом српском устанку и буни против дахија који се догодити неће јер Србија је велика тајна коју у овом тренутку зна само А. В. Кад изађу из круга двојке можда ће знати и они.
П.С. Сад ми паде на памет што је спомињао троножац. Сигурно је био под надахнућем писања беседе за Вуков сабор, онако у духу културе и традиције, никако политике где јој, не дај боже и није место.
Верица Мићић
