Кућа на селу (5) – НА СЕЛУ СЕ МОЖЕ ПРИСТОЈНО ЖИВЕТИ
Иако млади све више одлазе са села има и оних који одлучују да бољу будућност граде на породичним имањима. Драган Тадић, дипломирани шумарски инжењер из Брадића сматра да на селу може лепо да се живи од свог рада, али и поручује да млади на селу очекују већу помоћ од локалне самоуправе и државе
У Србији на селу живи 40,5 одсто становништва, а из године у годину повећава се број оних који у потрази за бољим животом одлазе у градове. Подаци показују да је тренутно у нашој земљи чак 50.000 кућа празно, као и да се не обрађује готово милион хектара земље што је поражавајуће. Просечна старост оних који се баве пољопривредом је 50 година, а ретки су млади људи који се одлуче за останак на селу. Младих и образованих пољопривредника је веома мало.
Драган Тадић (35) дипломирани инжењер шумарства из Брадића одлучио је да остане на селу и ту, каже, види своју будућност. Недавно се оженио и са супругом, братом, оцем и дедом живи у породичном домаћинству.
– Ниједног тренутка нисам имао дилему око останка на селу. Волим своје место и људе који живе у њему. Од раног детињства радио сам на њиви, знам колико је тешко бити пољопривредник, али, свестан сам и да се од пољопривреде може сасвим солидно живети. И ако се запослим у граду у својој струци од пољопривреде нећу одустати. Имам добар ослонац у породици, квалитетну земљу и готово сву потребну механизацију. Чињеница је да није лако бити пољопривредник. Много се ради, устаје се рано, а у сезони на њиви се проведе и по 12 сати. Људи који живе на селу не уграђују свој рад у цену пољопривредних производа, а не чине то ни када је амортизација механизације у питању. Ипак, када се све сабере, ако година послужи, посао се на време заврши и примени потребна агротехника оствари се солидан приход од ког се може пристојно живети – каже Тадић.
Његова породица има 13.3 хектара у својини, а још седам хектара узима у закуп. Углавном производе кукуруз, соју, луцерку и јечам. Гаје свиње, краве, живину и оно што произведу користе за њихову исхрану, а један део продају. Тадић је пролетос сојом засејао пет хектара и нада се добром роду.
– Соју сам засејао својим новцем и нисам тражио помоћ породице. Решио сам да се сам окушам у овоме и надам се да ћу имати успеха. Ово је за мене огледно поље и ако буде добар род наставићу да то радим и убудуће. Настојим да стално допуњујем знање из ове области. Информишем се преко интернета, читам стручну литературу, а често за оно што не знам питам искусније пољопривредник – истиче он.
Каже да у селу има младих који желе да се баве пољопривредом, али и да није лако кренути од нуле. Углавном немају довољно новца и то је, сматра, и највећи проблем.
– Пољопривредна производња се више не може замислити без примене нових технологија, а за то је потребно много пара. Млади људи су добро информисани, знају шта и како треба да раде, али ако немају новца тешко да могу нешто озбиљније урадити. Ако млад човек има три-четири хектара земље, трактор и бар неку прикључну машину и, наравно, помоћ породице у почетку онда се може надати нечему, а ако све сам мора да уради тешко да ће успети и вероватно ће се многи одлучити да потраже срећу у граду. Држава се не може држати по страни ако жели да задржи младе на селу. Од велике помоћи било би и ослобађање од плаћања здравственог и пензионог осигурања у неком периоду за младе пољопривреднике носиоце пољопривредног газдинства. И локална самоуправа мора пронаћи начин да помогне младима на селу – поручује Тадић.
Истиче да користи субвенције за подстуцај пољопривредне производње које дају Министарство пољопривреде и локална самоуправа. Уз њихову помоћ набавио је велику тањирачу и прскалицу, а уредно доставља документацију Управи за трезор за субвенционисање биљне производње и набавку минералних ђубрива. Истиче да би било добро да се смањи папирологија и да се до подстицајних средстава долази лакше и брже.
Каже да су услови за живот у Брадићу добри. Село је близу града (13 километар), инфраструктура је солидна, имају фудбалско и одбојкашко игралиште, као и дом културе који треба реновирати подсећа Тадић.
_ Млади мисле да ће им бити лакше у граду, али греше. Нису свесни предности које пружа село. Сами себи организујемо живот, немамо газду већ радимо за себе, животна средина је здравија, водимо мирнији живот и више се дружимо када позавршавамо послове. Млади морају бити свесни да не могу добро живети ако не раде без обзира да ли су на селу или у граду. Не би требало само да чекају да неко други уради нешто за њих, морају и они имати иницијативу. Много тога могу сами урадити у свом месту ако се добро организују. Саветујем им да остану на селу, на својим имањима, да на време оформе породицу, да живе у здравој средини и да се боре за бољи положај у друштву – поручује Драган Тадић.
Е.Л.Н.
Пројекат подржава Град Лозница
