Наши смо – ШТЕТА

Наши смо – ШТЕТА

У Србији и Хрватској 4. и 5. августа обележена је 22. годишњица војно-полицијске акције „Олуја“. Први су је  обележили комеморацијама и сећањем на страдале и прогнане, а други као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља. Дакле, ништа се није променило за ове две деценије, нема ни  назнаке да ће неко кривично  одговарати  за прогон,  према неким проценама, 250.000  људи , нема назнаке да  ће неко бити проглашен кривим за  паљења кућа,  пљачке и ликвидације оно мало Срба који нису хтели да напусте своје домове, али према тврдњама очевидаца и за убијање Хрвата који су били у мешовитим браковима.

Кажу да злочин не застарева, али шта радити у ситуацији када неко не признаје злочин, а нико га и не присиљава на то. Дапаче. Ништа то није сметало да Хрватска постане чланица Европске Уније пре Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине и то без условљавања.

У сусрет обележавању „Олује“, овога пута без националистичких песама њиховог Томпсона у Книну, пошто је био заузет концертом у Слуњу о државном трошку, припремили су за комшије нови правилник за увоз робе по којем накнада за сваки обављен инспекцијски надзор или контролу и сваку поједину врсту воћа и поврћа приликом прегледа инспекције у Хрватској уместо 12 евра износи 270 евра. Повећање 22 пута?!

Ресорни министри из Србије, Црне Горе, Би Х и Македоније сагласили су се да су такве мере дискриминаторске, да се ради о недопуштеном нецаринском намету који доводи до аутоматског поскупљења увозног воћа и поврћа па тиме и његове ценовне неконкурентности на хрватском тржишту. Захтевају да мере буду одмах повучене.

На другој страни хрватски политичари поручују да у овом поступку нема политике већ само жеља да се заштите домаћи произвођачи.

„Очекујем да ћемо сјести са министрима из сусједних земаља кроз тједан или два и да ћемо видјети у чему је точно проблем“ – каже хрватски министар пољопривреде. Као да воће и поврће, може да чека две седмице. По њиховом мишљењу овде нема места за „протумјере“ Србије. Дакле, треба се понашати у складу са Исусовом изреком  -“ Ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други“.

Међутим, овде се тиме не руководе па је Србија смислила противмере. Царинска служба Србије у сарадњи са свим осталим пограничним органима и инспекцијским службама појачала је мере контроле и надзора над робом биљног и животињског порекла чије је порекло или земља извоза Хрватска. Појачане мере подразумевају узимање узорака и детаљну проверу сваког товара,  уместо селективног, како се до сада радило. Роба се затим ставља под царински надзор док се не добију решења фитосанитарне и ветеринарске инспекције. Тек по добијању позитивних решења инспекција, роба може бити оцарињена и пуштена у слободан промет.

Све то, наравно, изискује више времена што воћу и поврћу, млеку и млечним производима који чекају на граници нимало не погодује.

Какав ће бити епилог овог надмудривања сазнаћемо ускоро. Није ово први пут да нам Хрватска блокира границу и извоз наше робе, али овог пута су својим мерама погодили и друге земље у региону које нису чланице ЕУ па се и може очекивати брже решење проблема. У сваком случају штете ће бити обостране.

Уместо да се руководе паролом – „Живи и пусти друге да живе“ (ако већ нећеш да помогнеш), наше комшије раде управо супротно. Зато се односи са нашим сусједом  могу окарактерисати оном народном: „Пустио бих ја њега, али неће он мене“.

Верица Мићић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )