Наши смо – КАД ЈЕ ЛЕТО
Кад дође лето, људи би требало да буду опуштени. Да уживају у сунцу, купању у реци, мору, језеру или базену, макар ноге у лавору, хладном пиву, соковима, бостану и сладоледима. Мозак на лер, а ко баш мора да ради, то чини минимално, на ауто-пилоту и наравно, обавезно без политике. Посебно кад, као овога лета, температура туче преко 30 и кусур. Значи, треба оладити.
Али како то човек да уради у земљи Србији?! То што се разгаћи и хода бос само је излог јер испод маске опуштености брекће море проблема, који уопште нису чули за распуст, ни летњи ни зимски. Док се асфалт топи од врелине, домаћини лупају главу како на време и што повољније обезбедити огрев за зиму. Овога лета цена скочила па ето још разлога за секирацију. За разлику од оних које на мразевима греју радијатори, већина мора да размишља о кубицима дрва или тонама угља. Како онда бити опуштен? Ко има студента у потери је за становима. Прича иста, наћи што бољи смештај за што мање пара, али то је равно чуду. Кад се човек пресабере, ради за триста, а треба да потроши 500 евра за свог студента. Одакле – нема појма, како још мање зна. Хоће деца на базен, за улазницу и неку клопу или сладолед, нема мање од 300 динара, па ако хоће сваки дан да плива, ето мигрене.
Није лако ни онима што иду на одмор, онај прави. Кажем прави, јер код нас добар део народа узме одмор да би са места где зарађује за преживљавање и кукавну пензију, отишао да уради нешто приватно. Копа њиву, кречи кућу или стан, обере кукуруз и сличне работе обави. Е, ко иде стварно на одмор, лупа главу на које море. ЦГ је онако, Грчка је боља, али овога лета тамо поплаве, земљотреси, далеко било. Кад оде човек, просечан, гледа да и ту за што мање пара добије што више “музике”, а тај филм се ретко снима. Онда док се жуља на бетонској или пошљунчаној плажи и кези се својима који машу из морског плаветнила, рачуна колико га рата за кредит чека, како клинцима купити патике и свеске пред школу, а и госпођа ће тражити лову за коју теглу краставца и ајвара. ‘Ајд се сад опусти и уживај у шуму таласа. Мало сутра.
Уколико нигде неће, или не може да оде, остаје му да врти тв канале, а тамо на милион канала врте филмове као да је кинематографија нестала пре неколико година. Све, брате, репризине репризе реприза. Да нема интернета и сајтова са филмовима, помислио бих да више нико ништа не снима. Уколико се тај опуштени човек превари да убоде неки дневник, е онда се средио. У сред лета хорор вести, убиства, експлозије, природне катастрофе, све горе од горег. Па онда приче ових наших што нас воде у ЕУ без алтернативе. Јбт. Видим неки дан полиција похватала у некој акцији, из два дела као акциони филм, силне кримосе, запленила више од пола тоне дроге, пушке, бомбе, открила лабораторије за производњу марихуане… Можда не капирам од ове врућине, али ако сви раде оно што треба, како се, бре, накупи толико дроге, кад стигоше ти ликови да направе лабораторије, неки би намћор рекао па кад сте сад толико нашли, колико ли је те травке стигло до потрошача, или колико ли тек нисте нашли. Али ајде.
Лето је за кулирање, дебелу ладовину, лаку клопу и пићенце. Ко то може себи да приушти, свака част. Може се то без много труда и пара, али треба се прво отргнути од свакодневице и променити софтвер у глави кад се дође са арбајта. Дрина је близу, Гучево, базен, Тршић, само се треба покренути. Пола сата излежавања на дринском шљунку, или на некој травици (мислим на зелене површине) и човек се боље осећа. Међутим, у сталној трци са животом све се код већине своди на “немам времена”, “сутра ћу”, а онда схвате да су деца отишла у свет, а они побелели и нису више баш за авантуре.
Требало би се некако спасти од лоших вести које нам контаминирају и мисли и душу. Кажу да човек сада у једном дану прими више информација него људи у средњем веку за читав живот. Проблем је што гомила тога што видимо и чујемо са тв, рачунара или паметних телефона непотребна и везе нема са нама. Данас и на летовању мање људи ужива у одмору, а више гледа да уради супер селфи. Јер, шта ти вреди што си био негде, ако није лајковано.
Т.М.С
