Наши смо – НАСИЉЕ
Снимци на којима се види како група момака на смрт пребија и шутира младића у познатом грчком летовалишту Закинтосу ових дана заокупљају домаћу јавност пре свега због тога што су насилници српски држављани. Један од младића који је пуштен кући каже да му се “одмор претворио у најружнији сан који ће памтити до краја живота”.Тужно до бола и због смрти младог Американца и због толико уништених младих живота. Већ одавно се виртуелни свет игрица у којима се пуца, коље, гази – пренео на улицу.
Масовне туче по грчким острвима, у којима се окупљају млади из целог света, представљају свакодневицу. Била сам запањена када су ми пре пар година моји клинци причали шта се све дешавало у грчком летовалишту Кавосу на Крфу, резервисаном углавном за младе. Опијање, повраћање, уринирање на улици, свађе око девојака, туче због нечијег погрешно протумаченог погледа, једноставно, као да се једва чека да неко направи “погрешан корак” па да крене општа туча. Кажу, да су најгласнији били Британци и да су управо они највише учествовали у тучама, па и оним неравноправним. Док ово пишем, медији преносе да је на Заинтосу поново избила туча и да су српски младићи претукли два швајцарска држављанина.
Наравно, нису туче само у Грчкој, има их широм морске обале наше лепе бивше отаџбине, пре свега у Хрватској и Црној Гори, почевши од слупаних аутомобила са српских таблицама, вређања, па све до разбијених вилица и ребара. Туку се и гости између себе, ево, ових дана младића из Београда претукла група Новосађана. Изгледа као да је дошло време да када испратите децу на летовање стрепите за њихов живот као да иду у рат. Откуд толико беса код тих младих људи, зашто постоји потреба за изазивање кавги, зар су их тако васпитавали родитељи? У друштву које идеализује криминалце у ријалити програмима, у којем државне институције чекају да се “шоу” заврши да би фаца отишла у затвор на издржавање казне, друштву у коме су идеали певаљке, удовице бивших криминалаца, жестоких момака, силиконске, надуване девојчуре, прости, набилдовани, пуни тетоважа момци који имају мишиће, али немају “мозга”. Какво смо то друштво у којем је возач председника суда у Лесковцу, “веома утицајан” да крвнички удара и шутира младића десет минута, а да нико не сме да приђе, али су очевици успели “кришом да позову полицију”.
Постајемо друштво плашљиваца, који само у гомили показују своје “чојство и јунаштво” и када ударамо на слабијег, постајемо друштво у којем породица, некадашња светиња, изумире и у којем се бивши супружници окрећу једно против другог и боре до смрти. Ту победника нема, сви губе. Убијање бивших супруга већ одавно је српска стварност а последња два случаја у којима су убијене две мајке и дете испред Центара за социјални рад, само је кулминација свог тог беса и мржње између двоје људи који су се некада волели. Потресне пријаве, вапаји убијених жена које су претходиле овом крвавом пиру душевних болесника, очигледно нико није чуо или им је било лакше да не чују. После је већ било касно. И увек тако, није то први пут.
Да ли се то на челу најважнијих државних институција налазе људи недорасли свом задатку који без обзира на неуспехе и грешке у раду ретко када буду смењени, или им само повере неку другу функцију. Ништа чудно за државу у којој се деле лажне дипломе и докторати и нико не одговара због тога, у којој кандидат за заштитника грађана који мора да има “стручност, интегритет и ауторитет” студира тринаест година и заврши факултет са просеком 6,73. Ове три особине вероватно је стекао када је пре осам година казнио са 40. 000 динара тадашњег председника Тадића због испијања шампањца на стадиону после победе наше фудбалске реперезентације.
Е, благо нама грађанима уз таквог заштитника мада, како ствари стоје, некима од нас треба заштита од нас самих. А то је најтеже.
Верица Мићић
