Просечне зараде – ИСПОД КРУПЊА САМО ПЕТ ОПШТИНА

У осам српских општина, показују подаци Републичког завода за статистику, просечна априлска зарада без пореза и доприноса била је нижа од 30 хиљада динара, а на шестом месту листе најтањих џепова налази се Крупањ. Рађевци су, иако је плата порасла за готово 3,5 одсто, прошлог месеца примили једва мало више од 29 хиљада, а најмршавији приход имали су запослени у Трговишту – 25.813 динара.

Просечна плата у Србији порасла је у априлу у односу на март за 3,8 одсто па је износила 49.635 динара, што је чак 11 и по хиљада више од просека у нашем Мачванском округу. Лозничани су испод себе оставили 42 локалне самоуправе, у априлу су плате скочиле за два и по одсто тако да им је “капнуло” 34.899 динара, Малозворничанима 37.825, а Љубовијанима скоро 40 и по хиљада. У овим местима плате су порасле за пет, односно 4,6 одсто. Шапчанима су се зараде снизиле за скоро један одсто па су примили 41.254 динара, а следили су их у Коцељеви где су примили мало више од 39 хиљада, иако им је зарада нижа за два одсто у односу на март. У Богатићу су имали највећи скок зарада, чак 7,3 одсто, али им је то помогло тек толико да мало премаше 35 и по хиљада динара док су Владимирчани најлошије прошли, зараде су им ниже за скоро девет одсто па их је свега 180 динара спасло да не уђу на листу “мање од 30 хиљада”.

Уобичајено, највише су зарадили запослени у београдској општини Сурчин – 86.205, а само се још у Костолцу и Новом Београду могу похвалити да примају више од 70 хиљада, Костолчани скоро 74, а Новобеограђанима је недостајало 25 динара да досегну 80.

Да је виц о онима који једу купус и другима који једу месо, у просеку сарму, поприлично истинит показују подаци о зарадама по областима делатности. У информисању и комуникацијама просечна је зарада прошлог месеца била 114.642 динара, а у оквиру ове области су и рачунарско програмирање и консултантске делатности где су запослени примили највише од свих области – 234.288 динара, али и кинематографска, ТВ и музичка продукција где су радници примили једва 32 динара преко 23 хиљаде. Уз поменуто програмирање, још у свега десет делатности просечна зарада премашује чаробну границу од стотину хиљада динара. Производња кокса и деривата нафте доноси скоро 180 хиљада месечно, услужне делатности у рударству непуних 177 и по хиљада,а рад у ваздушном саобраћају 162 и ту је крај вртоглавих плата. Прелаз до оних високих, али пристојних, праве запослени у области рекламирања и истраживања тржишта са скоро 155 хиљада, а следе радници у експлоатацији сирове нафте са 135, у преради дуванских производа и у управљачким делатностима и саветовању са мало више од 113 хиљада. Пружање финансијских услуга, осим осигурања и пензионих фондова, доноси, баш као и рад у телекомуникацијама, мало више од 110 хиљада, а производња основних фармацеутских производа и препарата 104 и по хиљаде динара.                                     

 Н. Т.