Субвенције за осигурање усева велике, а интересовање никакво – И ДАЉЕ СЕ УЗДАЈУ У СРЕЋУ

Сваке године због временских неприлика пољопривредници имају велике штете на  усевима.  У локалним самоуправама саветују им да осигурају своје засаде и смање ризик. Министартво пољопривреде субвенционише осигурање са 40 одсто од износа премије, а Град Лозница са чак 80 одсто. И поред тога интересовање је мало – тек око један одсто у односу на број регистрованих пољопривредних газдинстава

Пољопривредна производња као “фабрика на отвореном” изложена је сталном ризику од елементарних непогода и из године у годину произвођачи трпе велике штете због тога. Прошлог месеца у Крупњу и Љубовији пао је снег који је готово уништио  засаде малина, купина и шљива на овом подручју. Штете су биле велике – у Крупњу  је малина оштећена на 455 хектара, купина на 136, а шљива на 747 хектара. На основу прошлогодишњих приноса штета је незванично процењена на 170 милиона динара. У Љубовији су штете биле још веће – због снега који је поломио родне гране страдали су малињаци, купињаци и воћњаци, а мраз је пољопривредницима донео нове проблеме. Штета је незванично процењена на 230 милиона динара, што је половина општинског буџета. Оно што су започели априлски снег и мраз, пре десетак дана је довршио град величине ораха. Штета на појединим засадима била је потпуна, а на осталим креће се од 50 до 80 одсто. И у Љубовији и у Крупњу противградна заштита деловала је на време, али спаса није било. Очајни пољопривредници у обе општине долазили су да пријаве штету надајући се каквој-таквој надокнади, али до тога највероватније неће доћи јер је Законом о елементарним непогодама предвиђено да само Влада Србије може да прогласи елементарну непогоду на неком подручју, а то се, чини се, неће десити у овом случају.

Субвенције  и у локалним буџетима

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић, у више наврата је истицао да држава нема пара за надокнаду штете пољопривредницима изазвану временским непогодама и да је најбоље решење да произвођачи осигурају своје усеве и тако смање ризик од евентуалних штета.

Александар Гошић, стручни сарадник за воћарство у општини Крупањ, каже да су све податке о причињеним штетама проследили Министарству пољопривреде, али још увек нису добили никакав одговор.

– Сваке године елементарне непогоде у нашем крају наносе велике штете усевима и ми стално саветујемо пољопривредницима да их осигурају, али и даље је број оних који се на то одлучују веома мали. Прошле године било их је тридесетак што је тек нешто више од један одсто од регистрованих пољопривредних газдинстава у нашој општини.  Осигурање усева је неопходно и локална самоуправа је субвенцију за осигурање усева повећала са прошлогодишњих 40 на 55 одсто. Надамо се да ће пољопривредници схватити да осигурање није бацање пара већ могућност да се избегне ризик и у случају елементарних непогода на тај начин надокнади штета – каже Гошић.

У Љубовији у буџету одвајају новац за субвенционисање набавке противградних мрежа, а за осигурање усева надлежни упућују на Министарство пољопривреде које га субвенционише са 40 одсто од износа премије осигурања.

Јован Миладиновић, начелиник за привреду у Градској управи у Лозници, сматра да осигурање усева представља важан фактор стабилности пољопривредне производње.

– Субвенционисање осигурања пољопривредних усева је веома значајна мера и у нашем граду придајемо јој велику пажњу. Определили смо се да пружимо максималну подршку пољопривредницима. Субвенционишемо осигурање усева са чак 80 одсто и то је сигурно највише у Србији. Ако је за хектар купина потребно издвојити 75.000 динара, пољопривредник ће добити назад 60.000 динара од премије осигурања што је сигурно велика уштеда. Максималан износ који Град даје по једном газдинству за ову меру је 200.000 динара. И поред повољних услова, интересовање је и даље мало. Прошле године право на ову врсту субвенције искористило је њих 63 што је у односу на број регистрованих пољопривредних газдинстава око један одсто – каже Миладиновић.

Он сматра да су пољопривредници довољно информисани о овој мери кроз разне трибине и  предавања на којима настоје да им објасне колико је осигурање усева важно.

– То је потреба и пољопривредници морају то схвате. Улажу велики новац у производњу и много ризикују у случају елементарних непогода. Осигурање гарантује сигурност производње и неопходно је осигурати биљку, али и род – подсећа Миладиновић.

Ризик се не исплати

Према његовим речима, конкурс за ову годину није расписан јер мора да прође одређену законску процедуру. По добијању сагласности од Министарства пољопривреде, Градско веће ће расписати конкурс. Њиме ће бити обухваћено и све оно што је осигурано од почетка године тако да ће пољопривредници неће бити закинути за период пре расписивања конкурса.

Видоје Павловић из села Савковићи,  које је претрпело и највеће штете у општини Љубовија, каже да редовно осигурава  50 ари под малинама. Прошле године за премијуосигурања дао је 40.000 динара, а Министарство пољопривреде субвенционисало је 40 одсто од тог износа.

– Задовољан сам. Ризик је много мањи и исплати се осигурати усеве. Прошле године град је оштетио малињак, а од осигуравајуће куће добио сам 150.000 динара на име надокнаде штете – каже он.

Слично говори и Миленко Кикановић из Дворске. Осигурао је 20 ари под купинама и пола хектара шљива и сматра да  се то исплати. Прошле године и он је претрпео штету од града и добио је новац за надокнаду штете од осигуравајуће куће. Користи субвенције које даје општина Крупањ и саветује и другим пољопривредницима да осигурају своје усеве.

За Ђуру Мијаиловића, пољопривредника из Страже, несхватљиво је да пољопривредници не желе да осигурају своје усеве. Осигурао је род купина, и како каже, не размишља о томе да ли ће због временских неприлика остати без рода.

– Људи морају да схвате да тако смањују ризик. То је неопходно и зашто не осигурати усеве и бити миран – поручује Мијаиловић.

В. Станимировић