На Милетиној коси – МЕЋАВА ПОНОВО ДИВЉА

Само неколико сати после затишја, мећава је јутрос поново захватила планинске крајеве крупањске општине, а посебну авантуру ових дана преживљава Радован Поповић (36) из села Врбић, који живи на врху Милетине косе, на 920 метара надморске висине. Таман када је помислио да је зими крај и када се обрадовао пролећним данима, помисливши да му предстоји лакши период живота у планини, за који се сам одлучио пре неколико година, поново га је окружио снег и температура испод нуле. Навикнут да живи без струје и окружен стадом од 60 оваца и двадесетак јагањаца, ипак се није надао оволиком снегу кад му време није.

– Све је уцвало, ливаде озеленеле и амбијент у којем живим почео је да личи онима из бајки, а онда се мећава стуштила и завејала ме. Нападало је више од пола метра, прекрило воћњак, малине, све. Због мразева престала је да ради и соларна плоча помоћу које пуним батерију за мобилни телефон и слушам радио, али су ми притекли у помоћ људи из Крупња па су ми донели два велика акумулатора – каже Радован, с којим смо комуницирали путем друштвене мреже.

Долазили су му представници општине, заједно са пријатељима Добрилом и Добривојем Пантелић, те му донели нешто хране, а, како каже, браћа су му довукла и нешто сена, да има чиме да нахрани овце.

– У суботу се мало смирило, а, ево, јутрос опет навалило да дува. Падају и киша и снег, заједно, као да зима тек почиње. Сам сам одабрао живот у планини, али, признајем, овако нешто још ме није снашло. Снег је први пут пао 3. новембра, а сад је април при крају и као да не мисли никада да стане – забринут је Радован, којем поред оваца и кокошака, друштво прави и верна куја Луна.

У колиби сазиданој 1936. године, греје се крај огњишта и ишчекује поново сунчане дане, како би прионуо на посао јер му ваља обрадити десет хектара земље. Жао му је воћа и малине, али се нада да ће нешто ипак остати и после кијамета каквог не памте ни много старији Рађевци од њега.

С. П.