У сусрeт Васкрсу – ЦРВЕНО, НА РАДОСТ
Иако је данас велики дан жалости у којем стају сви послови како би се верници посветили сећању на страдање Исуса Христа, од тог правила изузето је само бојење васкршњих јаја која носе симболику живота и вечног рађања
Православни хришћани данас обележавају Велики петак, у знак сећања на дан када је Исус Христ распет на крсту на Голготи. Зато је овај дан дан велике жалости и он се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, кућних и пољских послова. Чак се ни црквена звона не оглашавају јер и она симболизују радост. Богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница. Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече која је такође дан жалости и молитве. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник васкрснућа.
Васкрс је највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла. Када сване дан Христовог васкрсења, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Верници одлазе у цркву, а после службе, људи се међусобно поздрављају речима: “Христос васкрсе!” и “Ваистину васкрсе!”. Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Васкрсу предходи шестонедељни пост који се завршава на сам празник када ће први мрсни залогај бити барено јаје, нашарано и обојено на данашњи дан. На Велики петак то је и једини посао који се у кући може обављати. Бојење јаја је један од најстаријих обичаја у свету који се није искоренио упркос хришћанским разликама и цивилизацијским изазовима. Иако се временом мењала техника шарања јаја, није заборављено да право васкршње јаје мора бити црвене боје пошто оно носи симболику проливене Исусове крви. Овај обичај је устаљен од времена када је Марија Магдалена после Христовог васкрсења отишла у Рим да би проповедала јеванђеље. Када је стала пред цара Тиберија, поздравила га је речима: “Христос васкрсе” пружајући му обојено јаје.
Јаје има још једну симболику, а то је живот и зато прво обојено јаје које је кувано у води у коју је додато мало освећене водице, држи се током целе године близу иконе, верујући да ће оно чувати укућане од болести и других великих проблема. Васкршња јаја се поклањају драгим особама, а током целог дана обичај је да се одмери и “снага” јаја па онај који разбије највише бива победник. Сматра се да су пачија јаја најмекша, а морчија најтврђа. Што се кокошјих тиче, треба бирати што мања, шпицаста јаја, која су на додир најгрубља јер су она и најтврђа.
У сваком случају, Васкрс је леп породични дан пун симболике оптимизма и треба га провести са онима које највише волите.
З. В.
