Наши смо – БУЂЕЊЕ

Наши смо – БУЂЕЊЕ

И… да ли сте средили утиске са председничких избора? Нисте ваљда изненађени? Истина, ретко ми се дешавало да сретнем икога ко је био изненађен резултатом било којих избора у Србији. Још ми је ређе било да сретнем било кога ко се изјашњавао да ће гласати за оног ко ће касније и победити. Такви смо ми. Волимо да се прсимо, а накнадну памет усвајамо као примарну – ма знао сам ја, ма какви аналитичари. Овог пута, збиља, није било тешко прогнозирати резултат избора. Вучић је био фаворит чак и међу конкурентима који су се другом кругу надали и као чуду и као тријумфу. Заправо, ово су били избори за друго место које би касније могло да се капитализује у лидерство на опозиционој сцени. И ту није било изненађења иако је Лука Максимовић Бели у једном моменту чак био виђен иза Вучића. Његових преко 330.000 гласова и треће место јесу шамар целој српској опозицији, али и озбиљна опомена власти. Ти људи нису гласали за Луку Максимовића него за Прелетачевића и Прилепка који су извргли спрдњи све оно што нервира сваког пристојног човека. У земљи у којој је  спрдња увек била убојитија од аргумента само је требало сетити се овакве “политичке платформе”. То нису гласови ни наде ни очаја, рекла бих да су то гласови из протеста, а можда и из нехата. Бели листићи, чак. 

Међутим, иако је Бели био прилично тетошен од опозиционих кандидата због веровања да ће он успети да изведе на биралишта критичну масу неопходну за пролаз у други круг, али и због калкуланске наде да ће можда ипак успети да му преотму покоји глас, Бели је, сада се то показало, управо њима нанео највећу штету. Излазност је била испод свих очекивања и то је друга велика опомена и власти и опозицији. И једни и други требало би да схвате да је народ у Србији уморан од избора, да му је мука од кампања, великих обећања и празних новчаника. Па иако је Вучићева победа и убедљива и тријумфална и како год је назвали, тек мало детаљнија анализа у његовом изборном штабу показаће да ли му подршка расте или опада. Простим збиром гласова СНС, СПС и Пастора са парламентарних показује да је Вучић у недељу  добио 350 хиљада гласова мање. Да ли су ти гласови отишли некоме или су остали код куће? Али, није то оно што посебно треба да га брине. У овом тренутку свима је јасно да се нешто догодило на изборима што само виси у ваздуху, данас ево већ шета улицама, а сутра ће прерасти у нови покрет. Дакле, опасност за њега не долази из редова старе опозиције, она се сама урушила још док је била на власти. На овим изборима присуствовали смо буђењу слободоумља које је изашло из боце и неће се вратити натраг. Томе је допринела неравноправна медијска кампања, проштар старт према конкурентима, притисак на “сигурне гласаче” и много тога још што се изродило у своју супротност. Са друге стране, имали смо две велике странке које нису имале петље да изађу на изборе са својим кандидатима. Време ће показати  да Дачић чак и да добије премијерско место, тешко да ће њиме моћи да компензује оно што је до сада изгубио у свом слугерањском односу према СНС. ДС ће тек да плати свесрдну подршку Јанковићу који се према њој односио, како неко рече, као према сиромашном рођаку из провинције. Он ће наставити даље својим путем, што је вероватније од претпоставке да би могао ући и преузети странку.

Ипак, ако бисмо морали да бирамо највећег губитника ових избора, то би свакако не би био Вук Јеремић, упркос томе што је остао испод Белог, него Шешељ који је дефинитивно испао из игре. Преиграо се и изневерио оне који су га верно чекали пуних осам година да се обрачуна са “издајницима”. Сада је најусамљенији човек на политичкој сцени Србије, а како сада ствари стоје, тешко ће се опоравити и друге “рачунџије” од Чанка, преко Радуловића до Јовановића.

И, да, умало да заборавим. Медији. Губитници већи од Шешеља. Срећа те је кампања била кратка да не гледамо дуже професионалну бруку. Мислим да грађане више и није брига. Они имају своје мреже.

Дакле, избори су завршени, кампања тек почиње. То је мој утисак. А, ваш?

 

Зорица Вишњић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )