У “Свету жена” – ДРУЖЕЊЕ СА ДОБИТНИЦОМ НИНОВЕ НАГРАДЕ
Ивана Димић, ауторка романа “Арзамас”, награђеног Ниновом наградом за 2016. годину, представила се лозничким читаоцима током “Свтеа жена”, упознавши их са својим досадашњим књижевним стваралаштвом. После Светлане Велмар Јанковић, Дубравке Угрешић, Гроздане Олујић и Гордане Ћирјанић, ово је пета ауторка која је добила најзначајнију књижевну награду у Србији
У оквиру програма “Свет жена”, Лозничани су се протекле седмице дружили са добитницом Нинове награде за 2016. годину Иваном Димић, ауторком награђеног романа “Арзамас”. Центар за културу “Вук Караџић”, организатор манифестације, уприличио је књижевни сусрет у Галерији “Мина Караџић”, а публика је могла да се упозна са стваралаштвом ауторке која је јавности, пре свега, позната као позоришни писац, писац драматизација и ТВ сценарија а тек потом као аутор пет књига кратких прича и једног романа. Добродошлицу јој је упутила директорка Центра за културу Снежана Нешковић Симић, а разговор са Иваном Димић водила је Дајана Ђедовић. Иначе, ауторка је пета добитница ове престижне награде, која се додељује још од 1954. године. Награду је први пут понела једна књижевница, Светлана Велмар Јанковић, 1995. године, четрдесет једну годину након оснивања, а касније међу награђенима биле су Дубравка Угрешић, Гроздана Олујић и Гордана Ћирјанић.
– Поносна сам што сам добила Нинову награду, највећу књижевну награду која се не додељује женама него писцима. Добила сам је као писац, а не као жена, и ја то волим да истакнем, без обзира на то што је ова манифестације посвећена стваралаштву жена. За књижевност није важно ког сте рода, већ како је дело написано. Нисам никада писала због награда нити сам на то обраћала пажњу, али је јако важно за писца да добије ову најгласовитију награду. Медији то више пропрате и онда људи више чују за вас и више читају ваше књиге – рекла је Ивана Димић на представљању романа “Арзамас”, који су књижевни критичари окарактерисали као “потресну исповест о животу обележеном мајчином болешћу и бригом ћерке за њу”.
Иначе, необични наслов романа “Арзамас” заправо је град у Русији који је Стаљин направио за научнике за конструкцију атомске бомбе, еквивалент америчком Лос Аламосу. Ауторка је узела ту реч за наслов јер се кћер која чува мајку оболелу од деменције налази у својеврсном “арзамаском ужасу”. Ивана Димић преводи са енглеског и француског језика и ради као драматург у београдским позориштима, а обављала је функције помоћника министра за културу, директора драме Народног позоришта и директора Атељеа 212. Члан је Српског књижевног друштва од 2001, а од 2005. има статус истакнутог уметника.
С. П.
