НА МЛАДЕНЦЕ  – Пантелићи поново напунили биоскоп

Премијером филма “Четрдесети дан” почео је овогодишњи путујући фестивал документарно-етнолошко-играних филмова “Младенци 2017”. После првог дела фестивала, који се завршава у недељу, филмови иду по Србији, а онда и у Швајцарску, Немачку и Аустрију

Вуков дом културе прексиноћ је по тринаести пут био препун због онога што раде Добрила и Добривоје Пантелић из Доњих Брезовица. Премијером њиховог филма “Четрдесети дан” почео је  путујући фестивал документарно-етнолошко-играних филмова “Младенци 2017”, чији ће први део ће бити завршен у недељу пројекцијом у Крупњу. Овога пута публика је, осим новог остварења брачног пара филмаџија, видела и трећи филм њиховог сина Милана “Име моје” као и филм  “Во светиња” редитеља, професора режије и уредника ТВ Војводине Владимира Перовића.

– Рачунајући пројекције у Завлаци, ово је  13. година заредом да се на данашњи дан дружимо са нашим пријатељима и сарадницима. Поново је сала пуна до последњег места, а они који нису дошли раније, филм ће морати да гледају на ногама. Што је најважније, нама народ верује и у сваком нашег филму нађе неку поруку  – рекао је Добривоје пре пројекције.

На премијеру је дошла и Љиљана Браловић, песникиња из Прањана код Горњег Милановца, са којом Пантелићи сарађују.

– Сарадња је почела пре него што смо се упознали. Пантелићи су снимили филм “Међа” где глумци говоре моју песму “Прошће”, по причи из књиге “Приче испод ожиљака”  прошле године су снимили филм “Кум”, а ове године по песми “Испраћај” “Четрдесети дан”. Задовољна сам како то раде,  као и зато што  раде за нашу добробит, опште добро Срба, чувају нашу традицију и обичаје – рекла је она.

Милан каже да су очекивања испуњена, сала је препуна и захвалан је свима који су дошли. “Име моје” је снимио на подручју Крупња, Осечине, Љубовије и Лознице и наш крај представио на најбољи начин.

– Мало пажње обраћамо на ситнице, а оне чине живот. У овом филму се види да није све у новцу, већ има нешто у љубави, људима и овој нашој Србији коју морамо чувати као и њене обичаје и традицију. После првог дела фестивала  филм иде по Србији, а онда и Швајцарску, Немачку и Аустрију. Свуда је једини услов да филмови буду приказани бесплатно, као што ми чинимо годинама – каже он.

На остварању су наступили хармоникаши, јунаци филма “Испод Рожња Гуњаци” који су Пантелићи снимили у серијалу “Разговори покрај пута”, а публику је поздравила в. д. диркетора Центра за културу ‘”Вук Караџић” Снежана Нешковић Симић, која је рекла да они  својим филмом пружају једноставан и спонтан поглед на свакодневни живот и обичаје у њему. На најбољи начин су спојили љубав према традицији и страст према филму, зато није чудо што су добитници значајних награда у области етнолошког документарног филма. Они чувају традицију и прошлост, да би сачували будућност, рекла је она и обећала да ће их установа коју води увек подржати у томе. 

Скоро полусатни филм  “Четрдесети дан” је прича о старцу који на селу живи сам са својом кравом мезимицом и сваки дан је води на пашу. Син живи у Београду и одавно није долазио у село код старог оца.

Миланово  “Име моје” намењено је свим генерацијама, а посебно младима. Музику за филм  написао је наш познати етно-композитор Димитрије Микан Обрадовић, који пише музику за Биљану Крстић и “Бистрик”. Перовићев филм, “Во светиња” снимљен је у селу Шљивова, у општини Крупањ. То село има три цркве, 200 младих који су остали да живе у њему и тридесеторо деце у основној сеоској школи до четвртог разреда.

После пројекције публици се поклонила глумачка екипа и аутори који су награђени громогласним аплаузом, нови сусрет заказан је наредне године у исто време.

Путовање

Филмови су синоћ приказани у великој сали Народне библиотеке Осечина, вечерас су у Великој сали Библиотеке “Милован Глишић” у Љубовији, сутра у малозворничкој  Библиотеци “17. септембар”,  а у недељу  у Библиотеци “Политика” у Крупњу. Организатори  су осим  лозничког Центра за културу  и општине у којима ће путујући фестивал гостовати. Све пројекције почињу у 19 часова, а улаз је бесплатан. 

Т.М.С