У КОРЕНИТИ – Оживљавају сеоске игранке

Сеоске игранке у домовима културе некада су биле омиљени вид забаве и на њима се окупљало на стотине грађана. Временом су заборављене, а данас поново покушавају да их оживе у Коренити, где се на првој игранци скупило више од 450 мештана, али и комшија из околних села

Некада су се игранке на селу с нестрпљењем ишчекивале, њима се радовало и за њих се спремало. На њима су се људи забављали али и зближавали. Ред се знао, а за свако село био је одређен дан када је оно било домаћин. Памте се игранке у Доњем Добрићу, Козјаку, Ступници и другим селима, а да их поново оживе, ових дана покушавају у Коренити.

У време друштвених мрежа, мобилних телефона и других технолошких помагала, чланови овдашњег КУД “Троноша” одлучили су да оживе стари обичај игранки, какве су се некада организовале по сеоским домовима културе. Већ на првој, протеклог викенда, окупило се више 450 људи, деце и младих, али и оних нешто старијих, који добро памте време када је ово био један од најомиљенијих видова забаве. Никола Матић, председник друштва каже да су изненађењи овако добрим одзивом и зато су одлучили да нешто слично понове већ сутра.

– Игранке по сеоским домовима културе у лозничком крају биле су уобичајене током осамдесетих година и на оваквим забавама се скупљало и по хиљаду посетилаца, како мештана тако и комшија из околних месних заједница. То је трајало до почетка ратних година, а овде је последња игранка била 1994. После су покушавали да их обнове, али је дошло бомбардовање – прича Никола.

Идеја да анимирају људе на овакав начин потекла је после недавно одржаног хуманитарног концерта када су се Коренићани показали у најбољем светлу прикупивши новац за лечење своје мале суграђанке.

– Тада смо имали јак мотив и људи су дошли да свако помогне колико може. Онда су неки предложили да покушамо да оживимо село и позовемо људе да се убудуће забаве уз играње народних кола, дружење и песму, па смо тако и решили да већ сутра организујемо надметање. Одабраћемо најбоље играче, уручити им симболичне награде, пехаре, медаљоне и сувенире, али, оно што је важније, подстаћи ћемо омладину да негује и чува традицију. У време мобилних телефона сви су се отуђили, а на игранкама су некада људи разговарали, певали, заљубљивали се и сви били срећни и задовољни – прича Никола.

Ово ће бити подстицај и за друга села да на сличан начин оживе домове културе, који, углавном, немају функцију због које су после Другог светског рата и подизани, да окупе младе и обезбеде им забаву. Некада су се, поред игранки, у домовима културе пуштали биоскоп-филмови и организовале приредбе, “сусрети села”, манифестације које су преношене и путем радио-таласа. Музика се пуштала са грамофонских плоча, а они који су желели да поведу коло, морали су да чекају на ред.

С. Пајић